Извештај из Лазаревца 26.4.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 223
Јуче: 1.154
Недељно: 4.324
Месечно: 21.055
Годишње: 67.372
Укупно: 876.705

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



26. април 2017.


Извештај из Лазаревца 26.4.2017


Неке 2015. године на Ади Циганлији на познатом дружењу Крајишника - Крајинада, сам упознао мајкана из Лике - Драгана Саватовића. Нисам ни слутио да ће нам се путеви после  месеци и месеци укрстити и да ћемо имати заједничка посла. Тако је од скоро и кренуло неко наше дружење и работисање. Знајући да он живи у Лазаревцу, паде ми на памет да баш он може да помогне мени и другарима у вези Колубарског марша.

Наравно, чим сам му поменио могућност да дођемо у Лазаревац, он је то са задовољстовм прихватио и рекао да ће нам бити водич за оне путешесвије које нас занимају. Првобитно сам тражио и да ми скицира мапу, да видимо и размотримо са које стране и како ћемо све да одрадимо обилазак кључних тачака.

Пао је договор да Станко и ја, пошто остали су на својим пословима, дођемо у среду поподне у центар Лазаревца, јер смо се бојали наредних дана кише, да нам не буде блато. Запуцали нас двојица са његовим аутићем после 16 сати, док је таман овај мајкан кретао из Аранђеловца за Лазаревац. Срели смо се око 17:30, док је сунце још сијало.

Прва тачка нам је била брдо Човка, једна од веома битних тачака у јесен 1914. године, јер ту је преко 4.000 србских војника изгинуло у борбама са аустро-угарском војском. То је удаљено од центра града, пар километара, омеђено са свих страна са шумом, а некада је ту била голеш и ровови пре једног века. Нашли смо све из прве, мада је и сам Драган причао како ни он није ту никада био, већ му је само речено да је ту Човка и да има неки споменик. Заиста од асфалтног пута нема више од 12-15 минута лаганог хода до споменика. Завучено је то мало у шуми, али не мари. Ту је био штаб србске краљевске војске. Ми смо се ту задржали 10 минута, па назад, јер смо требали још обићи.

Друга тачка било је Враче брдо или Врабчије брдо како то још тамо зову. Исто једно свето место где је пре 103 године била кланица односно жестоки окршаји Мишићевих ратника са Аустро-Угарима, којима је командовао генерал Оскар Поћорек. Тамо смо видели два споменика, један је за Димитрија Туцовића, следбеника марксистичких идеја, зато му на споменику стоје симболи "српа и чекића", а други за војника Ђорђа С. Љубића, из Моравске дивизије. Имали су ту моји сапутници и неке шале за мене и то да нећу да се сликам баш свуда. Седамо у ауто па даље...

Трећа тачка је била брдо Кременица, у селу Бистрица. Још једна јако важна тачка за Колубарску битку. У току саме битке ово брдо је шеснаест пута прелазило из поседа србске војске у аустро-угарске руке. И наравно, на овом брду се дешава кључна ствар, а то је јуриш витезова Гвозденог пука на непријатеља 3. и 4. децембра 1914. године, када је заправо и кренило гоњење окупатора. Тада је 4.12.1914. погинуо и њихов комадант легендарни Миливоје Стојановић - Брка. Тамо у Кременици је прошле јесени било откривање неке спомен-плоче, па смо и то желели да обиђемо.

Када смо већ били у Лазаревцу, онда смо свратили у шири центар града, где постоји једна спомен плоча коју је подигло Удружење Збеговац. Тамо су тачно наведене неке мапе и слика чувеног Драгутина Матића, познатији као Око соколово.

Већ се и смркавало, па је било време за назад. Остависмо Драгана у центру, а ми нашим аутом, нећемо ваљда комунистичким (Отписани) за Београд.

Ово ће бити само једна од могућих маршута, ако не за овај четврти Колубарски марш, онда вероватно за пети... Поента је све обићи и научити штошта. Колубарска битка поред тога што је трајала месец дана, значајна је и због своје ширине фронта... вођена је на 150 км фронту. Али најважније је да је србска војска под командом Живојина Мишића победила. А 22.000 изгинулих јунака нас обавезује да их се сећамо и палимо свеће за покој њихових душа.

Нека им је вечна слава и хвала!

 

 

Милан Чучковић
26.4.2017.



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Валадново - Броумов - Маутхаузен

 

 

 

 

 

 



Посећено је: 1969  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






LAZAREVAC   KOLUBARSKA BITKA   AUSTROUGARSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!