Извештај из Гајдобре 18. априла 2021 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 860
Јуче: 1.324
Недељно: 4.643
Месечно: 21.880
Годишње: 147.776
Укупно: 957.109

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Обележавање 106. годишњице Церске битке

Посјета Вишеграду и Андрићграду, август 2020. године

Парастос жртвама Олује у Београду 25. пут

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



20. април 2021.


Извештај из Гајдобре 18. априла 2021


Март 1999. године...

На Балкану поново "кључа лонац", тачније по трећи пут у последњој деценији 20. века Северноатлански савез покреће своју војну машинерију против Срба, како би спречио ткз. Хуманитарну катастрофу... Њихов циљ овај пут је био да се помогну Албанци у АП Косово и Метохија услед ескалације оружаних дејстава. Не зато што их воле арбанашка племена, не зато што им је стало до људских права и демократије, већ зато што желе да униште Србе и да наставе своје походе ка Русији.

Читавих пет година раније у јужној србској покрајини албански шовинисти и екстремисти прилазе Окупаторској Војсци Косова (ОВК) чији су лидери озлоглашени криминалци и пробисвети најгоре врсте као што су: Адем Јашари, Рамуш Харадинај, Хашим Тачи и сл.

Американци и Енглези желе рат по сваку цену, зато су послали шпијуне у оквиру Мисије ОЕБС-а на нашу Свету земљу, како би осмотрили кретање војно-полицијских снага и потајно бацали локаторе за навођење ракета.

Врховни савет одбране у Београду видевши да нема више излаза доноси одлуку о проглашавању Стања непосредне ратне опасности, као и делимичној мобилизацији.

Бачка Паланка 23. март...

У војни одсек долазе два младића, један од 27 година, а други годину дана млађи. Траже од дежурног официра како би приступили добровољцима Војске Југославије и отишли у рат, да бране нашу нејач на Космету. Рекли су да већ имају ратног искуства из Босне, када су као припадници србобранске 19. бригаде (Доњи Вакуф) Првог крајишког корпуса ВРС бранили своје огњиште од муслиманско-хрватских снага. 

Официр чувши да су из Босне, упита их да ли имају држављанство СР Југославије. Када је добио негативан одговор, рече им да он не може да их прими у добровољачке јединице... Овај старији што је дошао намрштено га погледа са пуним презиром, те га обори на земљу и добаци му, док је онај цивлио на патосу:
- "Слушај мајкане... ја сам Србин до коске и нећеш ме ти сигурно зауставити да браним нашу колевку, наш Космет. Јеси разумио?".

Овај млађи покушава да смири ситуацију и одвлачи старијег брата, да не би било још горег белаја него што јесте.

Била су то браћа Кисин.

Београд 24. март...

Александар Н. Кисин је ипак остварио свој наум и отишао дан касније у Бубањ Поток испод Авале где је већ постојао полигон за обуку војника и регрутни центар. Све је врвило као у кошници, јер су знали Срби да ваља дићи на оружје и бранити отаџбину од злотвора који су нам великог зла нанели у 20. веку.

Официри из Прве армијске области када су видели после пар дана његове способности и могућности одмах су их убацили послали на Косово и Метохију, када су придодати специјалној 72. бригади југославенске војске.

Космет април 1999. године...

Одмора готово да није било. Албанске терористичке банде су харале на читавом подручју Свете земље, али истовремено је покренута и копнена инвазија из правца Републике Албаније под шифрованим именом "Стрела". Агресорске снаге су сачинавали теористи ОВК, регуларна албанска војска, НАТО специјалци, Легија странаца, муџахедини из Чеченије, хрватски и муслимански добровољци са западне стране Дрине итд. Код Срба је било мало добровољаца, углавном из Русије и нешто мање из Грчке.

У зони карауле Кошаре, изнад села Батуша, општина Ђаковица, подно Јуничких планина на Велики петак креће страховити удар агресора, прво артиљерија, а онда и пешадијски јуриш... хиљаде, хиљаде их хоће да пробије у Србију, учу, бучу и арлаучу... Одбрану је сачињавало стотинак војника 53. граничног батаљона Приштинског корпуса. Успели су Божјом помоћи и лудом храброшћу да их зауставе... Два дана касније долази испомоћ: делови 125. моторизоване, 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, као и 5. БВП за специјалне намене... Међу њима је и Александар Кисин.

Борбе се не стишавају, терен је изузетно тежак... али нема предаје. Води се рововска борба, док авиони НАТО агресора бомбардују наше положаје. Готово да нема дана да неко не бива рањен или убијен. Било је свакако успешних акција у смислу да су наши јунаци успели да одбаце агресоре на своје положаје...

Међутим, 19. априла Ацина група бива послата на један тежак и опасан задатак и то на злогласној Коти 601. Снајперским метком Ацо бива тешко рањен, а његов другар Кићо исто јер је хтео да извуче Ацу, на крају их саборац Сиви извлачи под непријатељском паљбом. Долазе до болнице, али Ацо у току ноћ губи најважнију битку и преселио се у рајско насеље.

Велика туга у породици Кисин, јер им се узданица и понос фамилије представио Господу. Мајка Љубица облачи црнину пети пут.

Годинама касније...

Ацин брат Владимир се оженио, добио је и наследнике, а сина назва Александар, да га сећа на никад прежаљеног брата јунака са крвавих међа проклетијских... Међутим, и поред радости којих је било у њиховој кући, туга уистину никада није науштала породицу Кисин у Гајдобри. Поготво што околина није умела, знала да цени жртву Ацину у одбрани наше отаџбине.

*   *   *

Прошле године у октобру смо били на отварању мурала за јунака Александра, када је дошло преко 300 људи, не само из бачкопаланачке општине, већ из Новог Сада, Инђије, Београда, Сребренице итд. Како упућени рекоше, програм је био величанствен.

Протеклих дана сам знао да се навршава 22. годишњица од Ацине погибије, па сам зато и договарао са Владимиром наш долазак и евентуални Спомен-марш за Ацу, али да он то види у Полицији за дозволе и ако треба помоћ да смо ми на располагању. Прихватио је он то, али ми рече да може лако бити да не буде марша, ако буде било јаке кише. Ја му рекох да мени киша не смета, како сада, тако ни прошли пута када је "лила као из кабла".

Из Београд дође два аута... прво у Бачку Паланку, на литургију у цркву Рођења Св. Јована Крститеља... а одатле се на Владимирову директиву ипак упутисмо аутима ка Гајдобри.

Тамо смо прво дошли на гробље, где смо срели и остале чланове породице Кисин, поздрависмо мајку Љубицу... Упалисмо свеће код Ацине вечне куће. Нека горе за помен јунака који је одрастао на Косовском завету и идеалима Обилића.

Потом одосмо на Трг Луке Вукаловића. Тамо већ постоји Ацин мурал па смо имали и краћи програм. Прво је Јелена отпевала "Боже правде"... да бих моја маленкост рекла пар речи о самом Александру, тачније његов животопис и јуначкој погибији.

Од раније је био договор да Јелена отпева песме за овакве догађаје "Јунаци са Кошара" и "Вила са Кошара", али наравно уживо... и верујем да скоро нико није остао равнодушан, а наши помагачи су били део кореографије са транспаренто СЛАВА ПАЛИМ ХЕРОЈИМА.

Поред нас скупу се обратио и Владимир. Чисто да кроз једну анегдоту еволуцира успомене на свог брата. Била је то прича о чувеном јануарском маршу у врлетима Босанске Крајине... 54 км за једну ноћ, а онда још и вожња у камиону који је превозио свеж хлеб. Као што је закључио Владимир, нису важни километри већ оно што је у срцу.

На крају је Јелена на сцени поред мурала отпевала "Хеј драги божурове сади", чиме је заправо и завршен тај званични део. Владимир нас позва у ресторан "Вележ" на чашицу разговора и дружења. Нисмо остајали превише дуго, него кренусмо кућама. 

На Владином и Мирином лицу се видело велико задовољство, јер су људи из далека дошли упркос свему да поново обиђу гроб и мурал њиховог драгог Александра. Растасмо се и већ се ту праве планови за нове активности. Даће Бог па ће се то и реализовати. Да ширимо видике и осветљавамо пут.

Задовољство је имати таку екипу каква је била наша те недеље.

Спремамо се и за нове акције, биће ускоро...

Пратите нас!

 

Милан Чучковић
20.04.2021.



Данас смо посетили Гајдобру и одали почаст бесмртном јунаку Александру Кисину који је погинуо на Кошарама априла 1999. године у љутој борби са терористичким злотворима бранећи часно и поштено своју отаџбину!

Захваљујући Милану, овакви подвизи верно негују културу сећања и наше храбре јунаке не препуштамо забораву!

Вечна слава и хвала Александру Кисину! 🇷🇸✝️

 

Драгана Николић
18.04.2021.



Александар Кисин, слава хероју са Кошара.

"Не плачи мајко, знам сузе ти крећу,

са Кошара никад вратити се нећу.

Погледај у звезде, на небу ме тражи,

ја сам горе мајко, на вечитој стражи!"

 

Небе Декић
18.04.2021.





Посећено је: 410  пута
Број гласова: 35
Просек: 4,37
Оцените нам овај чланак:






ALEKSANDAR KISIN   SELO GAJDOBRA   BACKA PALANKA   SREDNJA BOSNA   DONJI VAKUF   KOSOVO METOHIJA  
72. SPECIJALNA   PRISTINSKI KORPUS   BOJ NA KOSARAMA   JUNICKE PLANINE   OPSTINA DJAKOVICA   SELO BATUSA  
KOTA 601  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!