Извештај из Борче 15.10.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 368
Јуче: 904
Недељно: 3041
Месечно: 13791
Годишње: 161496
Укупно: 319897

Највише посета
25.8.2018 2808
























































15. октобар 2017.


Извештај из Борче 15.10.2017


Госпић је малена варош у Лици, поред реке Новчице, одакле се лепо види Велебит и Пљешевица, ако је лепо време. Крај који је одувек рађао тј. стварао горштаке. Просто, природа динарских Алпа је таква.

Није познат само као општина у којој се родио један од највећих научника свих времена - Никола Тесла... нажалост, познат је и по злочинима у два рата. У оном Другом светском рату, Госпић је био део система концентрационог логора Јадовно-Госпић-Паг, где је за 122 дана постојања убијено преко 40.000 Срба (90%), Јевреја и Рома.

У овом сада рату 1990-их хрватске власти су одлучиле да истребе Србе, тј. да их ставе на задовољавајућих 3.0% или чак мање. Тако је у скоро свим градовима где су Срби имали релативну или чак апсолутну већину, направљено етничко чишћење или пак геноцид.

Лето и јесен 1991. у  Госпићу није била, као раније... оних 1980-их година, када су људи живели спокојно. Напротив, све више се могло видети повратника из усташке емиграције и њихових потомака. Јавно су пуштане "забрањене песме", о Јури и Бобану, о Поглавнику и сл.

Тако су формиране паравојне формације, где није постојала јасна селекција кандидата. Било је довољно да будете послушни. Кренуло је са минирањем кућа и локала чији су власници Срби. Касније су направљени на улазима, излазима из Госпића полицијски пунктови, који су строго контролисали промет људи и робе. Искључиво Срби су позивани на информативне разговоре, а мало ко да се вратио жив.

Претње, уцене, ноћни телефонски и вређања позиви постали су незаобилазна свакодневница госпићких Срба. Уселио се страх, а тензије су подигнуте на највиши ниво. Србси су очекивали заштиту од ЈНА, која је то била дужна по Уставу СФРЈ да учини... али ништа. Почетком сепртембра 1991. уклоњен је споменик Николи Тесли из центра града. Зашто? Добро питање... зато што је Србин, да не измишљамо неке теорије. Уклоњени су сви ћирилични натписи, као и онда 1941. када је то Поглавник наређивао.

Све то није било довољно. Срби нису имали кривице па су остајали кући. Крајем септембра 1991. почело је хапшење и незаконито одвођење Срба, али у већем броју. До тада је било појединачно. Формиран је и тзв. Кризни штаб, неограничених права.

Да би показали своју надмоћност, хрватски паравојници су напали касарну ЈНА "Станко Опсеница", и за пар дана је освојили. Тражена и обећана помоћ није никада стигла.

Томислав Мерчеп, Тихомир Орешковић, Мирко Норац, све лица сумњиве прошлости и морала 14. октобра 1991. организују састанак на коме је договорено етничко чишћење Срба из Госпића, што се почело остваривати два дана после састанка. На стотине србских цивила из своји станова, кућа је одведено на познате и непознате локације.

Процењује се да је тих пар дана убијено око 250 госпићких Срба од стране припадника Збора Народне Гарде, као и од Мерчепове јединице "Јесење Кише".

Годинама се о томе ћутало. Свако ко би јавно зинуо да о томе каже пар речи био би уклоњен, као например Милан Левар 28. августа 2000. године. Подметнута бомба испод његовог аутомобила. Сведока нема и случај затворен. Био је контактиран више пута 1999-2000 од хашких истражиоца...

Деценије су тако прошле а да нико се госпићких жртава није ни сетио. Немам објашњење за то. Тек 2015. године средином октобра месеца у Новом Београду, окупили су се људи, највише старије доби да запале свеће за личке (ново)мученике. Онда се годину дана после парастос "преселио" у насељу Борча, северни део Београда, код оца Славка, некадашњег госпићког пароха.

Тако и ове године... дође у Борчу свега 25 особа, највише Личана, претежно старије животне доби. Дошли су наравно и трећеразредни политичари ради сликања и са циљем да и тој малој групи људи увале своје "новине". Нас су срећом заобишли.

 

Парастос је почео у цркви нешто после 11.00 часова, а није дуго ни трајао. После тога је отац Славко одржао пар речи, где је објаснио везу страдалника у Госпићу оних из 1941. са онима из 1991. године. Позвани смо на групно сликање, али смо одбили, јер нам није пало на памет да се сликамо за "новине", које су у издању трећеразредне политичке странке, а друго што се баве блаћењем људи на најпримитивнији начин.

Сачекали смо да непожељне особе оду, да и да скупа са оцем Славком направимо једну слику. Зна он и шта пише на њему и даде нам благослов за то. После тога нам је држао слово о некадашњим приликама у Госпићу касних 1980-их година, када је био нападан од Срба који су се клели у Броза и поносили црвеним књижицама. Данас му се ти људи извињавају, веле да је морало бити тако. Ух...

Тако ми одосмо својим путем. Следећа је акција у Куманову, на Зебрњаку.

 

 

Милан Чучковић
15.10.2017.

 


 

О томе шта се све дешавало у Госпићу 1991. прочитајте ОВДЕ.




Посећено је: 1278  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!