Извештај из Баранде 9.9.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 86
Јуче: 364
Недељно: 1693
Месечно: 13545
Годишње: 72312
Укупно: 120696

Највише посета
30.8.2017 1737













































9. септембар 2017..


Извештај из Баранде 9.9.2017


"Враћају се роде"... почетком септембра месеца, јер тада почиње школа. Додуше, већ је почела, прошла је прва седмица. Нисмо стигли раније отићи, али је рођедан Бранке Новаковић био добар повод.

У Баранди, у срцу банатске равниице, неких 50-60 км северно од Београда постоји насеље за које ретко ко мари. Обично се политичари сете пред изборе, када је сваки глас важан. Имају везу са Београдом три пута дневно, преко "Ласте". Прилику да зараде неки динар још мање.

Први пут у Баранди сам био ономад у јануару ове године. Било је то онда после оне светосавске академије, када су Личани из удружења Завичај били носиоци те манифестације, хуманитарног карактера, где је донирана веш-машина овој породици. Касније смо ишли опет, два пута чини ми се. Једном у фебруару, а други пут око Васкрса, са Личанима и Далматинцем, да улепшамо празнике четворо малишана: Бранка, Ђоле, Никола и Марко.

Сада нас је мама Милица звала на Бранкин рођендан, који је био дан раније. Како је то био радни дан, онда смо пребацили за данас. Цуре нису могле ићи, па смо Боки и ја сели у мој ауто, па отишли за Баранду. Било је то рано изјутра, пошто је мене послеподне чекало много обавеза. Али нажалост, то се касније изјаловило.

Боки је свратио до мене кући да ми помогне око аута и некако то решисмо, па уз неке перипетије стижемо до "Баније", где нас је Ђурђица чекала са стварима, што њеним, што Љубичиним... Скоро смо јој били на свадби у Ужицу. И она је имала жељу да помогне овој породици, за коју је чула из наших прича и гледала слике.

Није било времена за губљење, па смо ми наставили ка Баранди.

Знао сам где је Баранда, али да потрефим кућу, ту ми се мало замрачило сећање, па сам Милицу звао телефоном, а онда угледам онај бунар са леве стране и сећање се разбистрило.

Ђоле, као и увек први истрчава из дворишта да нас дочекује, са осмехом на лицу. Одмах за њим Бранка, па дечачић Никола... Маркић се опет мало стидио, али не превише. Они су навикли да нас увек дође чета, али како смо сада желели да помогнемо школарце, тако смо и ово урадили овако, јер наредних недеља нас чека пуно посла.

Причала нам је Милица о кући поред која још није завршена. Сам Боки, сада је први пут био тамо, видео је шта значи Баранда и мука породице Новаковић... Изгуби вољу човек и да једе.

Бранка, иако је прошла једна недеља школа већ има две петице. Прва је на општинском такмичњу из математике, а на јесен иде у Београд, на републичко такмичење. Их, тај Београд... гомила размажене деце која неће да уче, а долазе деца из "забити" да их побеђују у школским или спортским активностима.

Ђоле је исто добар ђак. Сада се мало и ошишао и лепо му стоји. Никола има дрес репрезентације Србије. Воли да се лопта са другом децом, нагодину и он креће у први разред школе, сада је у предшколском.

Маркић је био мало стидљив... као да је заборавио који смо. Додуше, Боки му је нови.

Милица се запослила од летос. Ради на дневницу, док заправо Бранка чува млађу браћу. Она која је од скоро напунила девет година... Неша исто ради. Немају велики новац, али нахранити шест гладних уста сваки дан је императив. Нешто што већина данашњих људи у Србији који или немају децу или имају једно односно двоје деце слабије схватају.

Нисмо могли дуго да се задржавамо. Нама је било мало да их помогнемо и обиђемо. Да опет видимо те слађане осмехе на лицу. Да зера и продиванимо, јер како сама Милица каже, у Баранди се људи ретко друже, сами себи довољни. То једино ови наши преко Дрине, што воле да се друже и продиване коју, ако треба и зарозгају... Она се са неким Далматинкама дружи и својом Личанком Миром.

Када смо се враћали баш сам питао Бокија... Која је разлика између Баранде у причама и Баранде уживо... Рече ми: - "Огромна!".

Заправо, и мене Баранда сваки пут из темеља помери. Био сам на разним местима, и лепим и страшним, али Баранда је несвакидашње место где човек добије вољу да се бори још више из простог разлога што породица Новаковић сваким даном то показује - борба и само борба!

Хвала људима који су се прикључили овим нашим акцијама помоћи за Баранду тј. Новаковиће. Било би лепо да их некада обиђу.

 

 

Милан Чучковић
9.9.2017.




Посећено је: 349  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Породица Стијеља

Прикупљамо уџбенике и школски прибор за србску децу Космета

Хуманитарна акција: И књигом се Космет брани, буди хуман па подари

Празнична акција за децу на Космету, кренула из Новог Сада

Празнична акција за децу на Космету, кренула из Београда

Михајло Тонковић

















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!