Извештај из Тополе 26.7.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 101
Јуче: 379
Недељно: 1708
Месечно: 13560
Годишње: 72327
Укупно: 120711

Највише посета
30.8.2017 1737













































26. јул 2017..


Извештај из Тополе 26.7.2017


Карађорђе Петровић и његови устаници спадају у ред највећих јунака не само овог нашег поднебња, већ и далеко шире. О томе је чак говорио и Наполеон Бонапарта, француски војсковођа који је освајао туђе земље почетком 19. века... некако у исто време када је и наш вожд Карађорђе започео ослобађање наше отаџбине Србије од вишевековног турског робовања.

За разлику од на пример косовских јунака 1389. или оних на Церу, Колубари или Брегалници... он није имао државу, није имао некога ко ће му помоћи и заштити га. Имао је главу на пању и није имао шта да изгуби. Повео је своје хајдуке у борбу. Побеђивао је и далеко јачу и бројнију Османлијску војску, на Мишару, Делиграду, Баточини, Иванковцу итд. Постао је мит. Име од кога су турске паше и аге дрхтали.

Најважније од свега јесте да је после више векова тамновања и страховладе у којој су живели Срби у Османлијској царевини, упалио тај пламен слободе, тј. наду да је ослобођење тако близу. Да се може досањати толико жељени сан.

Устанак који је он повео 1804. у Орашцу нажалост је пропао 1813. године, пошто је турски султан послао огромну војску на Србију, те се он са својим устаницима повукао у Срем, тада аустро-угарску царевину. Две године касније када је Милош Обреновић у Такову подигао Други србски устанак 1815. године, Карађорђе се вратио у Шумадију. Милош видећи у њему конкурецију издаје наређење да се Карађорђе убије. Тако је погана рука Вујице Вулићевића у ноћи 25. на 26. јул 1817. године у Радовањском Лугу, крај Велике Плане мучки убила Карађорђа, а његова глава је отпремљена у Цариград.

Два столећа касније, ситуација је благо речено поражавајућа. Модерни Срби једва да знају где се налази Топола и његов гроб. Још мање о његовом лику у делу. Многе "патриоте" се куну у њега и његова дела, а ретко ко је дошао да запали свећу у цркви ида се помоли за душу човека и јунака који нам донесе слободу...

Државни органи су ту неславну годишњицу обележили траљаво тек тако да се обележи. Где је свечана, духовна академија... У Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Тополи? Силне улице назваше по њему, а положен један венац и двадесет минута на ТВ програму?! За оца модерне нације? За ослободиоца? Вероватно се државни фондови испразнише за овогодишње изборе... немам друго објашњење.

Јуче када сам разговарао са Алимпијем и Ниџом како да обележимо 200. годишњицу Карађорђеве смрти... први предлог је био да одемо на Врачар, и да тамо у храму св. Саве запалимо свећу и направимо једну слику код Вождовог споменика. На то Алимпије рече: "Топола није преко света!"...

- "Хм... па и није, али не знам да ли ћемо стићи на церемонију и програм, јер је радни дан" - одговарам ја.

- "Не идемо тамо због програма!" - одбруси он. А мене нешто штрецну.

Паде договор да после посла кренемо нас тројица, пошто остали чланови СРБС-а су заузети својим радним обавезама, а неки на путу. С тим да је Ниџо морао да иде до резиденције у Батају по транспаренте. Са аутокоманде кренусмо аутопутем после 17 сати.

Након мало више од сат времена вожње стигосмо ми на циљано одредиште. Нађосмо цркву, коју је вожд Карађорђе подигао још 1811. године. У дворишту видимо да има старијих људи са малом децом, а на клупи седе два свештеника и један човек. Поздрависмо се ми, а они гледајући наше мајице рекоше "Ево Нишлије".

Објасним ја да нисмо из Ниша, али да јесмо ове године покренули тј. обновили Чегарски марш и направили Чегарску бригаду крајем маја месеца 2017. баш у Нишу. Пошто је управо Чегарска бригада СРБС-а задужена да прати дешавања везано за 19. век, тј. србску националну револуцију.

Уђемо нас тројица у цркву, да се помолимо и целивамо иконе. Купимо и свеће, а вани их запалимо. Тамо већ наставимо разговор са парохом и парохијанима. Речемо ми како имамо наше транспаренте и да ћемо се сликати. Они када виде шта смо развили обрадоваше се те позову ону дечицу да се сликају са нама што је нама измамило осмех на лице, јер можда они нису због година свесни где се налазе, али научиће временом. А то и јесте важно, јер историја је учитељица живота.

Поздрависмо се и одосмо у задужбину Карађорђевића на врху Опленца. Када дођосмо до улаза, рече нам жена која ради тамо да је радно време истекло те да можемо доћи неком другом приликом. Штета, толики пут превалисмо, а затворише нам врата буквални испред носа. Даће Бог да се опет једном вратимо и то у далеко већем броју.

Како се већ ноћ примакла, није било времена за одлазак у Радовањски Луг, у цркву Покајницу, или макар у Орашац у Марићеву Јаругу, тако да смо се вратили назад за Београд.

Врло добро одрађена акција са наше стране и похвала за наше момке.

Повод јесте био тужан, али Карађорђе свакако спада у ред наших јунака којима требамо далеко више поклањати пажње и времена, јер слобода нема цену!

 

 

Милан Чучковић
26.7.2017.




Посећено је: 304  пута
Број гласова: 16
Просек: 4,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Обележавање 100. годишњице Топличког устанка у Прокупљу 26.2.2017

Извештај из Прокупља и Игришта 26.2.2017

















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!