Извештај из Орашца 15.02.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 123
Јуче: 419
Недељно: 3.121
Месечно: 16.734
Годишње: 38.909
Укупно: 848.242

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у марту

Извјештај са помена за сарајевске Србе у Београду 15.03.2020

Обележавање 20 година од НАТО агресије

Обележавање 15. годишњице Мартовског поргома у Београду

Посета нишком удружењу РВИ и породицама палих бораца 05.03.2019

Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст

Зов карауле у Инђији 24.03.2018

Извештај из Ниша 18.03.2018

Извештај са парастоса за жртве Мартовског погрома 17.03.2018

Извештај из Новог Сада 15.03.2018

Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017

Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду

Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016

Извештај из Ваљева 6.3.2016



16. фебруар 2017.


Извештај из Орашца 15.02.2017


Србско средњовековно царство било је на врхунцу моћи средином 14. столећа, када је на власти био цар Душан Силни Немањић. Тада је Србија била најмоћнија држава у југо-источном делу Европе, а излазила је на три мора: Егејско, Јадранско и Јонско... простирала се до Саве и Дунава. Царски град беше Призрен. Цар Душан остаће упамћен не само по законику, величини своје државе и војске, већ и по томе што је ослепео свога оца краља Стефана Немањића, који је имао надимак Дечански. Управо због тога што је ослепљен, Стефан Дечански је проклео потомке, државу и народ... а те клетве су се сетили Косовски јунаци на Видовдан 1389. године, када су изашли храбро на мегдан далеко бројнијој турској војсци. Србско царство се тако срушило, а неких 70-ак година након битке на Косову Пољу остајала је србска деспотовина у околини Смедерева.

Османлијска војска је наставила своје крваве походне све до Беча, где је морала да стане 1529. године, пошто немачке, аустријске, пољске снаге нису дозволиле даље напредовање моћном султану Сулејману Величанственом. У свим новоосвојеним земљама Турци су спроводили терор и страховладу невиђених размера. Отимали су србску децу, исламизовали их и тако стварали - јањичаре. Турске аге су отимали србске жене и то су називали "право прве брачне ноћи". Србе су често клали, живе спаљивали и набијали колац. Отимали су летнину, стоку, дукате, шуму... рушили и палили цркве и богомоље... или чак претварали у џамије. Један део србског народа у Старој Србији то није желео да трпи, па су одлазили на север и северозапад Балканског полуострва, у Аустро-Угарску царевину или Млетачку репубику. Тамо су формиране ускочке јединице, односно групе ратника који су ускакали на окупирану територију и борили се са Турцима. Они који су остајали у Старој Србији организовали су се у хајдуке. Таква герилска борба, без неких великих резултата је трајала више од четири столећа.

Не желећи да трпе више турски зулум, око 300 хајдука и харамбаша се окупља у Марића јарузи, у селу Орашац, крај Аранђеловца 15. фебруара 1804. године на велики празник Сретење Господње. Повод је била сеча кнезова од турских дахија. Ђорђе Петровић бива изабран од присутних за вођу србског устанка. Иако је по природи преке нарави, био је веома поштован и праведан. Тако је повео Србе у националну револуцију и ослобођење од вишевековног робовања под Турцима. Успео је чак набавити и топове од Беча, да се може лакше бранити од Турака који су и даље били царевина са моћном војском. У неколико битака, он је са својим хајдуцима Турцима задавао велике проблеме и побеђивао их. Зато су Турци дрхтали од спомена његовог имена и прозваше га Карађорђе (Црни Ђорђе). Његов устанак се брзо ширио, а ослобођена територија се 1809. године простирала од Саве и Дунава на северу, па до Копаоника и Лима на југу... па од Тимока на истоку, па до Подриња на западу, с тим да су у устаници ослободили Зворник, Сребреницу и Бијељину.

У јесен 1813. године Први србски устанак је пропао, јер Срби нису више могли сами одолети моћној османлијској војсци, пошто је турски султан послао преко 150.000 солдата, са циљем да угуши устанак. Карађорђе се повуако са делом својих устаника преко Саве у Срем. Четири године касније Карађорђе, поново долази у Шумадију, где је Други србски устанак већ узео маха, али због сујете новог вође Милоша Обреновића, Карађорђе бива убијен у заседи, од свог кума.  Наважније од свега је то што је Карађорђе Србиjи je донeо толико жeљeну слободу.

Срби су у наредним деценијама наставили да се боре и створе модерну србску државу, која је званично међународно признање добила 1878. године на Берлинском конгресу, заједно са Црном Гором.

 

Баш зато, због те захвалности према Карађорђу и његовим устаницима што су упалили пламен наде и слободе, отишли смо у Орашац 15.2.2017. у срце Шумадије, где се већ скоро три деценије обележава пригодним програмом сећање на јунаке из Првог србског устанка. Тај дан је иначе када многа удружења и покрети долазе из Србије и Републике Србске у Орашац. Општина Аранђеловац је организатор свечаности. А ове године било је пристно преко 600 људи. Оно што је мени чудно, то што нико из државног врха није дошао: председник, премијер, министри... додуше послали су једног народног посланика. Као да је реч о туђој држави или вашару локалног значаја?!

Програм је мало каснио, али почело се са служењем парастоса за устанике који су пре 213 година започели борбу против зулумћара. Пуштена је и химна "Боже правде". У име организатора обратио се председник општине Аранђеловац.

Тамо сам срео човека који је члан удружења која негују сећање на Балканске ратове и Први светски рат, знамо се из Крупња. Од њега сам чуо неке "занимљивости". Пошто је он родом из овог краја, рече ми како се први пут од краја Другог светског рата ту у Марића јарузи окупише група од 15-ак родољуба, сад већ далеке 1988. године. Направили су они мало после и удружење. Већ нагодину у исто време сви присутни у Марића јарузи су одведени на информативни разговор у полицију. Да би 1991. нестанком социјалистичке Југославије, дошло до извесног националног отрежњења код Срба, па су многи ондашњи политичари потрчали за парче славе у Марића јаругу да себе представе као "новог Вожда" и сл.

 

Искрено, не радује ме све то што сам видео јуче. Баш напротив. Срби се и даље деле, а нема ни правог вожда. Са правом се питам...

 

СА ЧИМ ЋЕМО ПРЕД МИЛОША, ЛАЗАРА И ЂОРЂА?

 

Милан Чучковић
16.2.2017
.





Посећено је: 2123  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






ORASAC   KARADJORDJE   ARANDJELOVAC   SUMADIJA   19 VEK   PRVI USTANAK  
SRETENJE  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!