Извештај из Мишара 13.8.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 60
Јуче: 308
Недељно: 2093
Месечно: 9616
Годишње: 95400
Укупно: 143784

Највише посета
30.8.2017 1737
















































13. август 2017.


Извештај из Мишара 13.8.2017


Крајем 14. века започела је пропаст средњовековне србске државе, којом је управљала династија Немањића. Србска властела и кнезови су били у неким размирицама, а цар Урош Нејаки, неспреман да то реши. Османлијска војска је надирала из Мале Азије и дошло је до сукоба са србском војском, коју је предводио Кнез Лазар.

Турска војска није остварила убедљиву победу на Косову Пољу 1389. године и поред значајне бројности. Наредних векова на Балкану је наставила своје силовите и крваве походе све до Беча. Србија и већи део Србаља се налазио у подређеном да не кажем робовском положају од средине 15. века па све до почетка 19. века.

Управо тада у срцу Шумадије појавио се један маркатан јунак тј. хајдук Ђорђе Петровић, који је у Марића Јаруги, код Орашца 15. фебруара 1804. године окупио око 300 сабораца. Изабраше га за вожда, односно вођу србских устаника. После више векова турске окупације и угњетавања упаљен је пламен слободе... Србска држава је тако васкрсавала! Заређало се бојева са Турцима свуда... Силна турска војска коју је предводио Сулејман-паша Скопљак нагрнула према Сави, желећи да униште србске устанике.

Око града Шабца, на Мишарском пољу средином августа 1806. године почело је концентрација турске војске и србске. Карађорђе је окупио своје војводе и направили су план како да изненаде Турке, који су били и бројнији чак четири пута, а и боље опремљенији. Изграђен је чувени шанац.

Бој на Мишару је трајао два дана. Силовита борба у којој је прштало на све стране. Јер турска коњица је упала у Карађорђеву замку и то је донело значајну предност Србима. Србска коњица је изненадила турску артиљерију и неутралисала је. Карађорђе је тада наредио отварање шанца и јуриш на Турке, што је довело до жестоке борбе "прса у прса". Преко 3.000 Турака је изгинуло, а међу њима и бројне паше.

Видећи да су доживели велики пораз, Турци су кренули у бежанију, али их је прота Никола Смиљанић сачекао у заседи и још 1.000 Турака посекао. Карађорђе се у овом боју показао као велики војсковођа који је домишљатошћу победио турске паше и натерао их у панични бег. Тиме је србска епопеја настављена, а устаничка држава да се развија.

Два столећа касније ове чињенице јако мали број Срба зна. Знају Србљи информације из света масовне (не)културе, детаље из живота разних спортских личности, трачеве са естраде и слично. Просто да се запитамо где ми живимо и да ли је жртва и напор Карађорђа и устаника била узалуд!? У шта се то потомство претворило и да ли су их достојни?...

Јако мали број људи које смо звали имали су неко валидно оправдање. Већина их је имала ништа друго до бедне изговоре. Међутим, како нама у Србском Светионику није важан број већ сој, отишли смо Зоки и ја пут Шабца данас на обележавање 211. годишњице Мишарске битке, коју смо и најављивали на нашем порталу и друштвеним мрежама.

Нажалост и у Шабцу није боља ситуација. Свега 200 присутних је било из Мачве и Поцерине на данашњем обележавању. Додуше јесте било присутних из Војске Србије и градске управе, али све је то недовољно (по мени чак и лицемерно), с обзиром на труд који су наши преци пре два столећа уложили да би смо ми данас постојали.

Тамо смо срели и наше другаре из удружења грађана Церски марш: Банета, Богоја, Свету, Божу, Митра... Богоје нам је чак и учинио услугу са венцем цвећа... хвала на томе! Пригодан програм је по мени скоромно начињен. Могло је то далеко боље... а видео сам и да никоме није стало како ће да се застава на јарболу вијори. Као да је туђа, а не наша тробојка.

Нека девојка Катарина је извела химну Републике Србије "Боже Правде". Што смо сви са миром послушали, иако се види да југославенштина још није изашла из многих, који ћуте и не певају свечану песму своје отаџбине.

Затим је свештенство СПЦ одржало парастос за храбре јунаке устаничке Србије, који су херојски изгинули у овом боју.

Кренуло полагање венаца на споменик Мишарским јунацима, који је подигнут на 100. годишњицу велике битке, у доба Краљевине Србије, којом је управљао краљ Петар I Карађорђевић, унук Карађорђа. Тако смо и ми из СРБС-а положили венац.

На микрофону се касније обратио шабачки градоначелник, а после њега и државни секретар Владе Србије. Врло чудно излагање је имао, морам да признам. Помислих на трен да су побркани неки лончићи, а онда се сетих да су нагодину локални избори, па да је заправо кампања већ почела...

После тога су глумци шабачког позоришта извели игроказ са тематиком Боја на Мишару. Лепо је изгледало. Тиме је обележавање завршено. Позвани смо у музеј Мишарске битке, који је ту одмах поред, што нисмо хтели да пропустимо.

Занимљивих слика и детаља има, што свакако радује. Улаз се није плаћао, ја сам сликао и три лепе девојчице у народној ношњи, које ми се похвалише како су чланице КУД "Абрашевић". На изласку сретох и једну старију госпођу која је водила програм, а сазнадох да је водитељ на Радио Шабцу, па смо разменили контакте.

Вратисмо се Зоки и ја до споменика, те начинисмо пар слика са нашим заставицама. Не зато што се ја волим сликати, како би Станко рекао, већ зато да употпунимо ову нашу причу. Сликање поред наших (историјских) светиња је далеко важније од сликања поред бесних аутомобила или "јавних личности".

Како су мене чекале обавезе кући, тако смо прескочили неки диван и кафу са Шабчанима, јер се ионако видимо наредне недеље на Осмом Церском маршу. Долази Колубарска бригада из Београда. Пријаве су већ почеле код Станка.

Нас ни киша, ни хладњикаво време није спречило, нити натерало да одустанемо од доласка на Мишар, јер ко ће ако нећемо ми? Када, ако не сада? По чему је данас фестивал кича и пива у Гучи важнији од Карађорђа и Мишарске битке? Размислите за себе...

 

СА ЧИМ ЋЕТЕ ПРЕД ВОЖДА?

 

 

Милан Чучковић
13.8.2017.




Посећено је: 1002  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Најава: Обележавање 211. годишњице Боја на Мишару у Шабцу

















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!