Изложба о страдању СПЦ у Лици 14.2.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 151
Јуче: 447
Недељно: 3.149
Месечно: 16.762
Годишње: 38.937
Укупно: 848.270

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у марту

Извјештај са помена за сарајевске Србе у Београду 15.03.2020

Обележавање 20 година од НАТО агресије

Обележавање 15. годишњице Мартовског поргома у Београду

Посета нишком удружењу РВИ и породицама палих бораца 05.03.2019

Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст

Зов карауле у Инђији 24.03.2018

Извештај из Ниша 18.03.2018

Извештај са парастоса за жртве Мартовског погрома 17.03.2018

Извештај из Новог Сада 15.03.2018

Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017

Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду

Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016

Извештај из Ваљева 6.3.2016



16. фебруар 2017.


Изложба о страдању СПЦ у Лици 14.2.2017


Подучије Лике налази се у северозападном делу Балканског полуострва, сачињено од крша динарских Алпа, а још давно су стари народи, пре свега Грци Лику прозвали земља вукова. То је крај у коме стасавају горштаци јер их та природа стално тера на борбу. Јужнославенски народи у ове крајеве долазе у 4. и 5. столећу, а тек у каснијим епохама настају и њихове државе.

Надирањем Османлијске империје у 14. веку, када је скоро читав Балкан потпао под њихову власт, један део становништва из Старе Србије сели се на север и северозапад Балкана, јер нису желели да прихвате ислам као своју религију. Тако је добрим делом насељавана и Лика, подручије од Гацке Долине до јужних делова Велебита, која је у то време била део Аустро-Угарске царевине. Бечки двор је прихватао Србе православце и тако је у 16. веку створена Војна Крајина (аутономна област Срба), која је постојала 250 година. Срби под управом Бечког двора нису се одрекли Православља, напротив, они су зидали богомоље и градили православне храмове. Почетком 20. века скоро и нема села, насеља на подручију Лике, а да нема своју православну цркву.

Ватикан, односно папска држава, још средином 19. века је започео процес покатоличавања Срба на западном делу Балкана (поред Лике, ту су још Славонија, Кордун, Банија, Далмација, Босна и Херцеговина), које је настављен и у 20. веку, а то је био пут стварања "хрватске нације".

Током Другог светског рата, Лика је потпала под власт усташке Независне Државе Хрватске, квислиншке творевине, саздане на геноциду и крви Срба, Јевреја и Рома. Страдање нехрватских народа било је огромно. Србе су одводили у Јадовно, Јасеновац, острво Паг и др. Није било довољно што су православне цркве и парохијски домови минирани и рушени, морали су бити и запаљени. Разлог томе је што се црква може и обновити, а уништена документације не може (крштенице, венчани листови, разни спици...). Многи свештеници, чак и владике су убијане од усташа.

Завршетком Другог светског рата није био крај голготе Срба и Православља у Лици, јер комунистичка идеологија, која је сачињавала темељ друге Југославије је гаијла тврди атеизам. Па су тако бројне православне цркве рушене крајем 1940-их и током 1950-их година. Центар Горњокарловачке епархије пребачен је из Плашког у Карловац.

Почетком 1990-их година, СФР Југославију нагриза сепаратизам, потпомогнут спољним факторима, те усташтво поново васкрсава и доноси нови рат, прогоне и страдања, народа и православне цркве у Лици. Печат на то свеукупно страдање личких Срба дала је злочиначка акција "Олуја" у августу 1995. године, када су Личани заједно са осталим Крајишницима кренули пут матице.

Знајући све ове горе наведене разлоге и чињенице, нисам имао дилему да одем на најављену изложбу коју су организовали Музеј жртава геноцида из Београда и Архив Србске Православне Цркве у крипти храма Светог Саве на Врачару. Отварање је било заказано за 14. фебруар 2017. у 19 сати. Поред мене, дође и Зоки, Бранко, Верица, Милена, Ђурђа, Милорад, Ведран, Наташа и др.

Изложбу Невенка Влаисављевића је отворио Његово Преосвештенство Епископ Топлички Господин Арсеније, а у име организатора др. Вељко Ђурић Мишина, док је својим гласом изложбу са духовним песмама улепшала Бранислава Подрумац, Барањка, светског гласа.

Мали жал остаје што није било још више људи присутно на отварању, али као што Мишина рече, сада је на нама да ширимо ову причу, јер је изложба отворена до недеље 25. фебруара 2017.

Ова изложба је заправо најбољи показатељ наше судбине исказане у народној крилатици: Ко историју заборавља, она му се понавља.

 

 

Милан Чучковић
16.2.2017
.



НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинаа - Гудовац - Ливање - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Пркос

Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Фра Сотона

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Грабовац Бански - Крушћица - Сисак - Керестинец - Шегестин

 



Посећено је: 2421  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






STRADANJE SPC   USTASKI ZLOCINI   KOMUNISTICKI ZLOCINI   LIKA   DEVEDESETE   HRAM SVETOG SAVE  
VRACAR   DRUGI SVETSKI RAT  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!