Интервју са Драганом Д. Мирковић, ауторком чувене песме "Не дамо светиње" - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 44
Јуче: 986
Недељно: 3.145
Месечно: 19.763
Годишње: 17.988
Укупно: 827.321

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



30. новембар 2020.


Интервју са Драганом Д. Мирковић, ауторком чувене песме "Не дамо светиње"


Драгана Д. Мирковић је дизајнер звука, песник, текстописац, композитор и извођач, укратко, комплетан аутор. Почела је да пише у четрнаестој години и већ прва песма „Помози, Боже“, била је посебна.

– Најпре због тога што до тада још нисам била крштена, и ништа нисам знала ни о вери ни о Богу, коме сам се обраћала.

Била је то Драганина прва молитвена песма, дуго и једина са духовном тематиком.
– Пролази више од 20 година. Моје здравствено стање се погоршава. Доктор не даје оптимистичне прогнозе, и тада схватам да само Бог може да ми помогне, и да Он има задњу реч. Дивна народна изрека каже „без невоље нема богомоље“, па је спознаја да ипак има ко да ми помогне, за мене била прекретница у животу. Окрећем се Богу и нашој православној вери, тако да се убрзо „поново рађам“, сада већ духовно, прича нам Драгана.

Са духовним буђењем почињу да се мењају и њена интересовања.
– Трагајући за дубљим смислом живота, пожелела сам да пишем песме које би носиле добре поруке људима и користиле њиховој души.

Жеља је постала стварност, а да ли сам успела у томе, време ће показати.

Прву званичну, сачувану духовну песму написала је за другарицу, која је боловала од тешке болести, а силно је желела да се замонаши.
– Из жеље да је обрадујем настаје песма „Невеста Христова“. После ње је уследила и песма „Деца Неба“, која је, од свих најслушанија, а препевана је на неколико страних језика.

Драгана је вођа хора манастира Пресвете Богородице Тројеручице који данас броји 20 чланова, чак и целих породица, тако да најмлађи члан хора има само 2 године, а најстарији 72.
– На наступима смо и бројнији. Ту нам се придруже и остала деца из манастира, која знају све наше песме, јер игуманија нашег манастира, мати Злата, каже “Треба да певају сви који певају срцем“. Изводимо и снимамо углавном моје ауторске песме, али понекад изводимо и песме других аутора.


 

Песма наше саговорнице „Не дамо светиње“, постала је незванична химна народног покрета за одбрану православних светиња у Црној Гори и симбол протеста.
– Прича је врло необична…Рефрен за песму настаје на Видовдан 2019. године на Михољској Превлаци, где се верни народ већ више од два месеца борио да им власти не сруше крстионицу. Дакле, рефрен настаје много пре Литија, јер у мојој глави и у срцу само одјекује „Не дамо Светиње!“

– А онда, након неколико месеци, рекла сам сада већ блаженопочившем Митрополиту Амфилохију да имам рефрен за песму „Не дамо Светиње“, и да ми је потребна помоћ да завршим целу песму. Он ме само погледа и рече: „Даће то теби Господ“.

И дао јој је Бог.
– У децембру прошле године, за време црквено-народног сабора у Никшићу, дође ми помисао да песма мора да се заврши што пре. Од тад сам данима интензивно радила на њој и, наравно, након што је преслушала мати Злата, игуманија манастира, рекла је да се песма мора снимити што пре, јер спот мора да буде готов за 5 дана. Песму почињемо да вежбамо 1. јануара, а у јавност излази већ на Бадњи дан.

“Не дамо светиње”, била је спремна и као створена за народне литије које су се сливале улицама Црне Горе.
– Када је песма увелико заживела у јавности, тек тада сам се сетила да у јуну месецу никако нисам могла да знам да ће за шест месеци почети борба за очување светиња и да ће главна парола народних литија бити управо реченица „Не дамо Светиње“.

И баш за ту, посебну духовну творевину, Митрополит Амфилохије Драгану је одликовао орденом са златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Питамо је какав је осећај чути десетине хиљада људи који у исти глас изводе њену песму у тако важном тренутку за наш православни народ?
– Свако изводјење те песме носи неко ново осећање. Приликом доделе Ордена уочи празника Светога Саве, певали смо је заједно са неколико хиљада људи. Било је веома дирљиво.

Међутим, ни учешће у Светосимеоновској Литији никада нећу заборавити. Процењује се да је на Литији било више од 100.000 људи. Док сам молитвено ходала улицама Подгорице заједно са осталим народом, у мени су одзвањале речи наших песама: „Не дамо светиње“, „Молитва Светима за спас светиња“.

– Народ је ишао у молитви, миру и тишини, док сам ја запевала из свег гласа и као да сам тек тад и сама доживела пуноћу порука ових песама, и схватила зашто баш те речи, музика, ритам… Заиста, ја сам била само проводник који је требало да пренесе то што ми је од Господа дато.

На крилима вереНајлепше песме наше саговорнице заокружене су у књизи „На крилима вере“.
– Настала је из жеље да забележим поједине животне тренутке, дивне сусрете са људима, путописе по светим местима. Пошто ми је стих ближи од прозе, писање се спонтано преточило у песме. Могу рећи да је то добар део моје аутобиографије писане у стиху. Настављајући у том духу, написала сам још две књиге поезије: „С надом према Небесима“ и „Задобијање вечне љубави“, које тек треба да се објаве.

Поред духовних, Драгана пише и компонује и забавне песме, које ће се, како нам каже, ако Бог да, тек појавити у јавности.
– Верујем да ће и оне наћи своју публику и загрејати нечија срца.

Прва међу једнакима је и у православној групи „Талита куми“, која такође изводи и снима њене песме. Са једном мисијом.
– Да овим песмама понудимо другачије садржаје, пре свега омладини, кроз модерне мелодије и ритмове, који су њима блиски, како бисмо кроз наше песме ширили веру, наду, љубав и радост.


 

 

Аутор: Ана Глигоријевић
Извор: 24sedam.rs
29.11.2020.





Посећено је: 160  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






DRAGANA MIRKOVIC   LITIJE   NE DAMO SVETINJE   CRNA GORA   OSTROG   MITROPOLIT AMFILOHIJE  
MANASTIR TROJERUCICE   DIRIGENT  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!