Хиландар, у старијим списима и Хилендар је србски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске, државе православних монаха која постоји више од 1.000 година. Света гора је смештена на Атосу, трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора.

Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 м. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 м широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим србским универзитетом..

Овај манастир је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос, а обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године. У манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира.

У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна србска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-србских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта србске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге србске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу србске средњовековне културе уопште.

Хиландар се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.