Филм за плакање: Споразум - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 16
Јуче: 958
Недељно: 3.117
Месечно: 19.735
Годишње: 17.960
Укупно: 827.293

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



19. јануар 2017.


Филм за плакање: Споразум


За велика дела нису потребне велике паре...
потребне су велике емоције!

 

Нисам одавно био у биоскопу... има бар две године. Случајно на интернету видех у недељу да ће бити премијера филма "Споразум" у београдском Дому Омладине. Привукао ме опис филма: "То је први србски играни филм о Косову и Метохији после окупације 1999. године".

Рекоше још да је тај филм снимљен са скромним средствима. Могуће... јер кога данас у Србији, а још мање "напољу", занима србски Јерусалим? Кога данас занима национална историја? Кога занима оно мало наше нејачи због којих свету земљу и данас називамо србском? У комшијским државама снимљено је бар 750 филмова, што играних, што документарних, који прате оне несрећне деведесете.

У уторак 17. јануара, после посла не одох кући, већ правац центар града... да видим шта је то режисер Пеђа Радоњић спаковао у 92 минута филмске траке... На уласку сретох прво Мају и Милоша, а онда и Милену, Ђурђу и Љубомира... Маја и Милош нису хтели да стоје, већ заузму неко место, пошто је улаз био бесплатан. Маја учитељица и Аца су каснили. Илке (мој пајтос са Кајмакчалана) се премишљао да ли да дође или не, али ипак дође, па седне мало испод нас. Ми смо били у петом реду...

Поче и приказ филма...

Радња се дешава 2008. године... неких девет година иза ратних дешавања на Космету... али ране су и даље свеже. Албанци никако не желе повратак Срба, али под притиском међународих представника прихватају то. Србима се обнављају куће, то је један од аспеката за повратак.

Главни лик је Александар, прогнаник са Косова и Метохије, дошао је са колоном 250.000 косметских Срба у централни део Србије, јуна 1999... сместио се са породицом у Краљево. Није далеко од Космета, свега 70 км. Ту у избегличком кампу, са породицом, већ годинама и моли Бога да се неко чудо деси и да се прекине овај ружан сан животарења у контејнерима. На Космету је у рату изгубио млађег брата.

Његов отац је добио кључеве од нове, обновљене куће, за које су паре дали странци. Кључеве му је уручио страни представник, близак албанским (пара)властима, који су неограничених моћи.

Александров отац Петар (игра га Боро Ненић), долази срећан у избеглички камп и саопштава то својој снајки Јелици (иначе прогнана из Крајине 1995. за време "Олује", па је дошла на Космет у колонама) и сину, надајући се да ће се и они са њим вратити на Космет... да ће онда све бити лакше. Оно што и Александра и Јелицу одбија, јесте неимаштина и лоша безбедоносна ситуација. Александрова жена Јелица, стално га тера да нађе неки посао... она не бих да се враћа, јер јој је све то мучно, али и страх чини своје.

Петар позајмљује од кума стари камион, а на њега натоварио још старије ствари... па са Александром се упућује на Космет. Ту стижу на "границу", где и србски и албански полицајци постављају провоцирајућа питања. Прошли су границу, а већ је јављено терористима да ће камион са србским повратницима доћи у шуму... Задатак терориста је пуцњава из жбуња, како би прикрили злочин. А све се ради зато да се пошаље порука Србима да нису добродошли. Да се не враћају.

Тако је и било... Када се камион примакао, терористи су запуцали из пушака. Камион је скренио у јарак поред пута. Терористи прилазе да виде има ли преживелих. Један млади Албанац добија пиштољ да се докаже, те убија Петра. Александар је успео да отвори врата камиона и искочи малопре заустављања. Прилази му Албанац, Љуан, његов школски друг... препознају се иако је мрачно. Љуан пуца поред Александра и тако му спашава живот. Недуго после наилази патрола КФОР полиције, која Александра пребацује у болницу.

Дан-два касније долазе му новинари, албански представници локалне власти и међународни представници власти на Космету. Од почетка филма Александар ћути, не проговара. Дао је исказ истражном судији, где је написао шта се десило те кобне ноћи.

Покренута је истрага, а затим поднета кривична пријава против Љуана, који је ухапшен и спроведен у притвор. Љуанов отац ангажује адвоката који претпоставља да је могућа нагодба - споразум, са Александром, али уз позамашну цифру новца. Адвокат Љуана зна да они имају рођаке у Швајцарској и да ће новац бити обезбеђен.

Александар и Јелица такође имају адвоката, који их проналази у обновљеној кући и нуди им помоћ. Не говори ништа о новцу, већ само каже да га је Љуанов адовкат контактирао и да нуди споразум, ако Александар на суду каже да се не сећа добро свега... практично слаже и помилује Љуана.

Јелица (игра је Василија Кокотовић) нема дилеме... покушава на све начине да наговори Александра да пристане на ту "понуду", због свега, а највише због деце. Она је приказана у једној сцени са колегиницом са факултета која се још није удала већ јури "спонзоре", углавном странце и бави се трачевима.

Александар не зна шта да ради... ако прихвати тај понуђени новац, пљунуће на истину, убиће свог оца још једном, продаће своје парче земље на Косову и Метохији... подржаће ту злочиначку одисеју која деценијама траје на Космету... ако не прихвати, наставиће живот прогнаника, бескућника... брак му је већ пред распадом. Чак ни свештеник не зна шта да му каже.

Долази једно вече у кафану, где са врата чује како млада цајка пева песму "Видовдан". Седа за стол и поручује вино. Чује како је неки лупеж, за суседним столом добро продао своје имање на Космету и како иде "из блата" у бољи живот. Ни сам не може да верује где је излаз из овог кошмара.

Прихвата споразум... уз услов да након суђења, његов школски друг Љуан донесе лично другу половину новца у кућу. То је Јелица пренела и њиховом адвокату, који саопштава да је његових десет посто?! Љуанова породица пристаје и долази дан суђења, када први пут проговара Александар пред судијом, тужиоцем и поротом... Не сећа се добро ко је био убица из мрака. Свима у судници је лакше...

Наредни дан Љуан доноси кофер са парама Александру у кућу... Разговарају о предратним временима и људима које су познавали. Александар тражи од Љуана да му каже како да га памти, као убицу његова оца или његовог спасиоца. Љуан одбија да му то каже... одлази из Александрове куће, док овај  проклиње сам себе што је узео тај новац. Недуго затим чује се пуцањ... Александар излази из куће, види мртвог Љуана у дворишту и долази до њега. Сагиње се и грли га. Чује се и други пуцањ....

 

После премијере, на сцену је изашла екипа која је изгурала овај филм. Сви су добили аплаузе, јер филм је реалан. Говори о нашој стварности... бар у тих сат и по времена они који нису били задњих 15 година на Космету могу то мало да осете.

Овај филм не верујем да је икога у сали оставио равнодушним.

Након премијере испред кино сале сретох доста познатих људи... људи које ова тематика занима.

 

 

Милан Чучковић
19.1.2016.



ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Старо Грацко - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Крај - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Енклава - Хероји пилоти - Ратна прича - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Паштрик - Воз - Соколови - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Лапушник - Ликовац - Кукеш - Рустем Мустафа - Хашим Тачи - Агим Рамадани

 



Посећено је: 1944  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






FILM SPORAZUM   KOSOVO   METOHIJA   KOSMET   SVETA ZEMLJA   ALBANSKI ZLOCINI  
DEVEDESETE   DOM OMLADINE   BEOGRAD  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!