Дурмитор је планина и национални парк у Србској Спарти. Највиши врх је Боботов Кук висок 2.523 метара. Сматра се да име Дурмитор потиче од келтских речи „Дру ми торе“ које значе „планина пуна воде“.

Предијели Дурмитора, по љепоти и неокрњености ријетко и аутентично дјело природе, проглашени су националним парком 1952. године. Смјештен на сјеверозападу Црне Горе, парк обухвата основни масив Дурмитора са кањонима Таре, Драге и Сушице и горњи дио кањонске долине Комарнице, заузимајући површину од 39.000 хектара.

Основна одлика рељефа дурмиторског подручја јесте пространа висораван на 1.500 метара надморске висине, коју пресјецају дубоке кањонске долине и са које се уздижу импозантни планински врхови.

Љепоти дурмиторског масива посебну драж даје 18 ледничких језера, названих Горске Очи. Највеће и најатрактивније је Црно језеро. Величанствености пејсажа доприносе, поред љепоте језерског басена и блиставе водене површине, пространи шумски предио који га окружује и врх Међеда, горостасно уздигнут над њим. Удаљено је 2 км од планинског градића Жабљака, зимског туристичког центра Црне Горе.

Међу најљепшим украсима парка су и бистре, силовите реке које су овом подручју подариле велељепне кањонске долине. Посебно импресионира ријека Тара, како љепотом и покретом својих вода, тако и дубином и пејсажем кањона, чинећи га једним од најљепших у свијету.

Дурмиторски национални парк обилује значајним бројем споменика културе од античког периода до најновијег доба. Најкарактеристичнији су средњовековни споменици: развалине градова и утврђења, мостови и карауле, некрополе и манастирски комплекси у долини ријеке Таре.

Дурмиторски крај због својих сурових услова живота је стварао одувјек људе који су били поносни, интелигентни, али и добри борци. Тако су Срби са Дурмитора учествовали у свим Ослободилачким ратовима србског народа у 20. вијеку. Тако се међу славним Дурмитроце убрајају: Јелена Шаулић-Бојовић, Владимир Шипчић, Веселин Шљиванчанин, Душко Шљиванчанин, Душан Баранин и др.