Река Дрина (346 км) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 м). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Републике Српске. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 м). Најлепши и најдужи (24 км) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 м на месту званом Тијесно до 200 м код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 м), Горажде (345 м), Вишеград (300 м), Бајина Башта (260 м) и Зворник (140 м).

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона. На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник.


Географија

Дрина са рекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Реке изворнице теку у правцу северозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току реке не постоји много насеља.

Тек су изградњом пруге Београд-Бар саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На месту где се састају Пива и Тара код Шћепан Поља тј. Хума настаје Дрина као типична долинска река, са бројним променама у правцу. Пример је данас потопљена клисура Дрине између планина Зловрх (врх Зловрх, 1526 м) и Звијезда (Велики Столац, 1673 м).

Дрина код Бајине Баште	Ушће Лима у Дрину

Геологија

Слив реке Дрина, који се простире на скоро 20.000 км², има једноставну геолошку структуру. У горњем току доминирају доломитне стене из периода средње и горње креде, кречњаци, као и кластични седименти. Слив реке Сутјеска изграђен је од формација из периода скитског тријаса. Средњи ток између Фоче и Горажда састоји се из кластичних седимената, филита, кречњака и шкриљаца из палеозоика. Доњи ток је сачињен од неогених седимената. Алувијални наноси граде долину реке, нарочито у доњем делу, док су наноси шљунка бројни целом дужином тока.

Хидрологија

Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока.[2] Речни пад, на дужини од око 500 км, износи 2000 метара (извор је на око 2000 метара надморске висине, ушће на око 80 метара). Поред Таре и Пиве, река Лим је најзначајнија притока. Укупна површина слива је 19.926 км² (од тога на слив реке Лим отпада 5963 км², 1853 км² на слив реке Тара и 1602 км² на слив реке Пива).

Са средњим протоком од 395 м³/с на ушћу, Дрина је водом најбогатија притока Саве.

Дрина је пре изградње речних брана била позната по повремено екстремно високом нивоу вода. Дана 27. марта 1896. јаке падавине које су се комбиновале са снегом који се топи подигле су проток воде у средњем току до 9500 м³/с (упореди: просечан проток Дунава код Београда је: 5600 м³/с). Вода је однела више насеља. Тадашњи максимални ниво водостаја од 16 метара је реткост у свету, осим у тропским крајевима. Тада је, на пример, био потпуно потопљен Стари мост у Вишеграду.
 

Дринска регата

Ток реке

Од спајања Таре и Пиве, до ушћа, ток Дрине је дуг 346 км. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју. Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз теснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најлепших река Балкана. Ток реке Дрина може се оделити у 4 природне целине: реке изворнице (Тара и Пива), горњи, средњи и доњи ток.

И Пива и Тара су реке у северозападној Црној Гори. Тара је дуга 141 км и извире на око 2000 метара надморске висине испод планине Комови, који су део Проклетија. Пива је дуга 91 км. Обе реке су типичне реке подручја карста, са мало притока, које су ерозијом начиниле кањоне у високим планинама Црне Горе.

Горњи део тока река Тара и Лим пролази кроз пределе Дурмитора у Црној Гори, који је део зоне високог карста. У овом кречњачком подручју реке су усекле дубоке сутјеске и кланце. Са 3.502 км² слива, овај део тока реке Дрина покрива 17,6 % укупног слива.  Река носи име Дрина од места где се спајају реке Пива и Тара код Шћепан Поља на црногорско-босанској граници. Горњи ток Дрине дуг је 92 км и простире се до Вишеграда. Изнад Вишеграда у Дрину се улива водом богата река Лим. Са површином слива од 10.425 км², горњи ток Дрине обухвата 52,3 % укупног слива.

Средњи део тока Дрине је дуг 163 км. Он обухвата кањон Дрине дубок до 1000 метара, између планина Тара и Звијезда, где је данас акумулационо језеро ХЕ Бајина Башта. На потезу од Вишеграда до Зворника река често мења правац. Површина слива у средњем току износи 3866 км², што је 19,4 % укупног слива.
 
После Зворника почиње доњи ток дуг 91 км, са свим карактеристикама равничарских река (меандри, мртваје, природне бране, промене корита). Слив доњег тока покрива површину од 2133 км² (свега 10,7 %). Ушће Дрине у Саву налази се низводно од места Сремска Рача.

Притоке

Најважнија притока Дрине је река Лим, која је њена десна притока. Она извире на Проклетијама из глечерске долине некадашњег плеистоценског глечера Ропојани и Грбаја. У горњем току протиче кроз Плавско језеро. Због карстног терена у горњем току Дрине, а посебно Пиве и Таре, мање реке постоје само периодично. Примери су речице Сушица на Дурмитору и Комарница. Типична су и снажна врела, на пример данас поплављено Пивско око са 23 м³/с.

Укупну водну масу реке Дрина чине доприноси река: Лим 113 м³/с (28,6 %), Тара 77 м³/с (19,5 %), Пива 73 м³/с (18,7 %), Ћехотина 22 м³/с (5,6 %) Дрињача 21 м³/с, Прача 21 м³/с (свака по 5,3 %), као и Сутјеска 13 м³/с, Јадар 10 м³/с и Рзав 8 м³/с. Једна од притока је и Трешњица.
 

Дрина код Вишеграда

 
Мостови

На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману „На Дрини ћуприја“, описао нобеловац Иво Андрић. Новији мостови на Дрини су:
 

1.     „Павловића ћуприја“ — мост изграђен 1992. године који спаја Семберију и Мачву.
2.     Фочански мост у центру града, изграђен 2002. на месту ранијег моста који је био срушен у бомбардовању НАТО снага 1995.
3.     Љубовијски мост који спаја српску општину Љубовија са општином Братунац у Републици Српској.
4.     Зворнички мост — мост између Великог и Малог Зворника, саграђен пре Другог светског рата
5.     Шепак — новији мост, саграђен неколико километара низводно од Зворничког моста.

Занимљивости

    Дрина је послије смрти цара Теодосија 395. године била граница између Западног и Источног римског царства. Мит о Дрини као хиљадугодишњој граници источне и западне цивилизације настао је у 20. вијеку као идеја хрватског политичара Милана Шуфлаја, која се сматра за идеолошку претечу усташког покрета.

1.     У стара времена имала је име Дринос, а народ јој је дао име Зеленика или Зеленка, по боји воде.
2.     Дуж Дрине, границе Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. вођене су велике ратне операције.
3.     27. марта 1896. године водостај Дрине је порастао за 14 м и она је поплавила мост у Вишеграду
4.     Крајем 19. века реком су крстарили аустроугарски пароброди и долазили до Зворника
5.     Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима „ко ће криву да исправи Дрину“ или „исправљати криве Дрине“. Народна изрека односи се на бескористан посао.
6.     Дужина тока Дрине кроз Србију износи 220 км.
7.     На Дрини се интензивно одвијало сплаварење. Први сплавови: „дашчаре“ и „гредаре“ кренули су из Дервенте и Перућца 1856. године. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа, низводно, за продају са обронака Таре и Звијезде.[4] Сплаварење се одржало све до изградње Хидроелктране „Бајина Башта“. Као успомена на традицију, на Дрини се сваке године одржавају спортско-туристичке манифестације: Дринска регата (од 1994), Зворничка регата (од 2003), Братуначка регата (од 2007)
8.     У турско вријеме, за вријеме аустроугарске и у периоду између два свјетска рата, за транспорт робе ријеком Дрином, све до ушћа у Саву, користиле су се и дрвене лађе: „буринке“ и „звоникуше“ носивости до 13 тона.

Стихови

1. Немој Дрино извора ти твога, бити међа рода мога.
2. Никад Дрига граница била није, већ кичма наше Србадије.
3. Пој, пој Дрино водо хладна ти, памти, причај кад су падали.
4. Дрино водо, застани па кажи, гдје су моји прелазили Дражи.