ЖИВОТОПИС

Преци Карађорђа су се доселили у село Вишевац, између Тополе и Крагујевца, из црногорских брда средином 18. века, из породице Спасојевић. Тако да је Ђорђе рођен у јесен 1762. године. Тачан датум није познат, али се претпоставља да је 16. новембар.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе одрастао и служио код много имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала. По природи је био крупан и оштар, али праведан.

Оженио је девојку Јелену Јовановић 1786. године, која му је родила седмеро деце:

• Симу 1788. године,

• Саву 1793. године,

• Сару 1795. године,

• Полексију 1797. године,

• Стаменку 1799. године,

• Алексу 1801. године,

• Александра 1806. године,

Приликом женидбе одбио је да преда своју жену турском аги на "прву брачну ноћ", па га је убио. То је био сигнал за бег, пошто би Турци побили за одмазду све чланове његове породице. Тако су њих 30 чланова породице упутили се преко реке Саве у Срем, који је тада био под управом Бечког двора.

Његов отац је мислио да је паметније да се врате назад у село и да наставе да живе као турски поданици. Знајући да његовог оца чека сигурна смрт и шанса да Турцима одгонетне кретање читаве породице, коју би такође задесила смрт, то је Карађорђе одлучио да убије свога оца. То није једини пут да је Карађорђе убио своје најближе.

Збор устаника у Орашцу 1804. године

Убио је још 1806. у јеку Првог србског устанка и млађег брата Маринка који је силовао једну србску девојку. Овде постоји контраверза, да је једна баба оптужила Маринка за силовање њезине унуке, коју Маринко није хтео да ожени.

Мајка му се после преудала.
 

ВОЈЕВАЊЕ

И пре него је подигнут народни устанак, Карађорђе је често одлазио у Аустро-Угарску монархију која је често ратовала са Турцима, па је Карађрође због своје храбрости и умећа често унапређиван и награђиван, те стекао чин мајора армије Бечке царевине.

Како су Турци појачавали зулум почетком 19. века, то су у страху од устанка посекли неколицину србских кнезова да би заплашили народ. Али то је само убрзало одлуку, па је устанак уместо у априлу подигнут половином фебруара 1804. године. На збору у Орашцу, код Аранђеловца, за вођу устаника једногласно је изабран Ђорђе Петровић, кога су Турци прозвали Карађорђе (Црни Ђорђе).

Територија које су устаници ослободили 1809.

Устаници су брзо ширили устанак по Шумадији и Неготинској Крајини, а касније и по Рашкој, Источној Босни и Нишком крају. Свима је било јасно да је куцнуо час за ослобођење од Турака. Прва битка је била већ 24. фебруара 1804. године, када су Карађорђеви хајдуци потукли војску Аганлије, на Космају.

Првих година Срби су имали великих успеха, тако су у бојевима код Мишара и Делиграда 1806. године побеђивали знатно бројнију и опремљенију турску војску. А 1807. године освојена је београдска тврђава Калемегдан. Иако су поражени устаници у Чегарској бици, код Ниша, 1809. године нанели Турцима огромне губитке. Турска царевина је била приморана да потпише примирије уз посредовање Аустрије и Русије.

Бој на Мишару, велика победа србских устаника

Када је у мају 1812. године у Букурешту, Русија потписала примирије са Турском, то је био почетак краја Првог србског устанка. Руси су тако повукли своје снаге, а Карађорђе је у јуну те године позивао на општу мобилизацију свих војноспособних мушкараца 15-70 година, јер је очекивао да Турци одмах ударе.

Годину дана касније, половином јула 1813. године Стамбол шаље преко 150.000 војника на Србију, када је започета велика офанзива. Устаници нису дуго издржали тако да су 7. октобра 1813. године Турци освојили поново Београд. Карађорђе је избегао у Аустрију, а потом и у Русију. Једно време 1816. године је био у Грчкој, где се борио против Турака.

СМРТ

Када се Други србски устанак разбуктавао, средином 1817. године, Карађорђе се тајно вратио у Шумадију. Хтео је да се договори са Милошем Обреновићем, који је био нови вођа устаника, а потоњи кнез Србије, о борби против Турака.

Како је Милош Обреновић био сујетан и уплашио се да би Карађорђе могао да му преотме власт, то је наредио својим људима да убију Карађорђа. Сам чин убиства организовао је Карађрођев кум: Вујица Вулићевић у селу Радовање, код Велике Плане у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године. Вујица се дубоко покајао после тога, те је саградио цркву Покајницу.

А чин убиства секиром је урадио Никола Новаковић, кога је Милош Обреновић доселио у Опарић из црногорских брда.

Црква покајница коју је Вујица саградио

ЗАОСТАВШТИНА

Кaрaђорђe je био прeк и чeсто суров човeк, aли тaкво je било врeмe у комe je живeо. Бaш тaкaв je био потрeбaн Србиjи нaкон вишевeковног ропствa. Црни Ђорђe од чиjeг имeнa ћe Турци дрхтaти, когa ћe сaборци обожaвaти и плaшити гa сe.

Нeсрeћa и смрт су гa од млaдости прaтили, многимa je смрт и сaм донeо. Али наважније од свега је то што је Србиjи je донeо толико жeљeну слободу. Многе улице и тргови у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Вардарској Македонији носе његово име. У народном предању за њега се вежу бројне легенде. Много песама су гуслари испевали њему у част. Подигнуто је мноштво споменика са његовим ликом у Београду, Орашцу, Тополи, Вишеграду и др.