Динара је планина по којој је цијели Динарски планински систем добио име. Она чини природну границу између Босанске Крајине и Далмације. На сјевероистоку граничи са Граховским и Ливањским пољем, на сјеверозападу долином ријека Бутишнице и Граба, на југозападу долином ријеке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга  међу Динарским планинама са 84 км.

Највиши врх Динаре је Троглав (1913 м) који се налази у Босанској Крајини. Други по величини је врх Сињал (1831 м). Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара.

Динара је формирана од кречњака и заиста је царство кршевитог предјела, испод и изнад површине. Не постоји ниједан проток воде на планини, јер жедно кршевито тло гута све. Унутар планине су велики резервоари воде. Ова вода се појављује на површини у подножју планине у облику јаког извора који одједном избацује ријеку воде. Постоје три таква извора, од чега су два велике ријеке Далмације: Крка и Цетина.

Остали виши врхови су: Бат (1854м), Гњат (1806м), Јански врх (1790м), Јанково брдо (1779м), Сокол (1589м) и Орловац (1484м). У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа, преко Јелице, Мучња и Голијских планина до Шарских планина се назива Динаридима.

Иначе, Динара је једна од најчешће опјеваних планина. Људи који су рођени и порасли на динарском кршу су издржљиви, храбри и јаки. Оскудица их је натјерала на сталну борбу.