Опет се на нас деру
они који изгубише Битку на Церу.
Не знају како срамоту да сперу
кад је већ било Битке на Церу.
А ми бисмо изгубили веру
да не беше Битке на Церу.

Крвницима тада узесмо меру
нека нам је на част Битка на Церу.
И нека се сада колико хоће деру
наши из прегазише на Церу.
Зато им верујем колико и керу
због подвијеног репа на лепом Церу.
Мржња њихова је увек на леру,
због те славне Битке на Церу.

А волеће нас као браћа
само кад високи Цер окраћа.
Ил' кад олиста бандера са падина Цера,
и оживи покојна баба Вера.
И њено стадо на пропланку Цера.

Ма дајте људи од пера
да процвета истина са Цера.
Нек' млеко србско у губавце отера
све које забораве Битку са Цера.

Европејци моји, ако хоћете аферу,
ево вам ова песма о Церу.
Судите за увреду керу
што подви реп на нашем Церу.
И нека наставе да се деру,
нама је лепо на нашем Церу.

Са ове тачке гледишта није фер
што им људски не дадосмо Цер.
Сад би лепо у унији били
њиховим језиком говорили.

Само како каже поносни Цер:
Ко ће сада променити смер?
Кад је на путу крвави Цер.
Увек ће нам сложно чинити шер
Док несложни имамо јуначки Цер.
Е, е, е... није фер!

Аутор: Радослав Премовић, 2014.

Стихове изводи: Драгиша Симић