Удружење Српска солидарност храном из Београда, организовала је пројекцију играно-документарног филма "Ви идите, ја нећу", у Дечијем Културном Центру 15. маја 2017. године. Сама пројекција је имала хумани карактер, јер се скупљао новац и све оно што је потребно за децу и породиље, пошто је поведена акција за помоћ породилишту у Пасјану (Општина Гњилане) на Косову и Метохији.
Скупљено је 35.000 динара, нешто пелена, а акција се и даље наставља. Више о томе можете погледати на њиховом порталу ОВДЕ.
Иако сам филм "Ви идите, ја нећу" већ гледао једном, из хуманог разлога ове пројекције отишао сам да помогнем рађање деце на светој србској земљи. Уствари, требала је помоћ и око организације другарима из ССХ-а.
Дошао сам нешто раније, а Бранко и Верица су већ били ту присутни, намештајући плакате и столове на улазним вратима. Дошли су гости из Новог Сада, Нина и Срђан. После тога и представници удружења Личана "Завичај": Милена и Боки, удружења Ћирилица: пуковник Ђошић, Породични Сабор је послао Јована Хонду итд.
У прогаму, пре саме пројекције појавили су се: Косовски Божури (Милица и Мирјана Бараћ и Маја Аксић), Синиша Рудан и Маја Алексић из певачке групе Везак. Као водитељ се појавио Милорад Ђошић из удружења Ћирилица.
После њих кренула је и пројекције изузетно потересног филма "Ви идите, ја нећу", која говори о херојском страдању Милоша Ћирковића, последњег косовског Обилића. Он је остао на Космету после 10. јуна 1999. да брани родну кућу, икону, праг... иако су се србска полиција и војска повукле у складу са Кумановским (не)споразумом.
Ту је добијао молбе од свештеника СПЦ да се преда италијанским војницима КФОР-а, али је он то одбио без размишљања. Борио се до последњег атома снаге. Иако је био и гладан и жедан... остао је последњи војник СР Југославије у униформи, на Космету. Храбро је погинуо 20. јуна 1999. Иако његово тело није никада пронађено, претпоставља се да су његов леш албански терористи однели.
Милош Ћирковић је био ошроуман, волео је природу, а по професији шумар. Гуслао је још као младић на својим гуслама јуначке епске песме и тако подизао морал својим комшијама и рођацима. Чим су отпочеле жестоке борбе са албанским и страним агресорима на југославенско-албанској граници, Милош Ћирковић се укључио у одбрану своје домовине.
Показивао је нашим војницима где и куда треба да иду, јер је одлично познавао терен, сваки камен, свако дрво, сваки извор. Ретко када је тада долазио кући. И друга његова браћа су се такође укључили у борбу за одбрану, јер су напади били свакодневни и са неба и са копна.
У филму је добар део приказан страдање србског народа, цркве и свештенства 1974-2004. јер проблеми на Косову и Метохији нису почели од 1998. како многи западни медији покушавају то да представе.
За крај је остављено видео снимак где се режисер филма Хаџи Александра Ђуровића обратио присутнима и говорио како је уствари настао тај филм.
Након пројекције филма остали смо у холу да мало продиванимо још неко време, а онда се разиђосмо свако на своју страну. Акција није стала већ се наставља.
Милан Чучковић
17.5.2017.