80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 858
Јуче: 1.322
Недељно: 4.641
Месечно: 21.878
Годишње: 147.774
Укупно: 957.107

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Обележавање 106. годишњице Церске битке

Посјета Вишеграду и Андрићграду, август 2020. године

Парастос жртвама Олује у Београду 25. пут

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



5. април 2021.


80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда


Шести април 1941. године...

Нацистичка Немачка и Италија су тог дана још од јутра почели са својим сателитима: Бугарска, Албанија, Мађарска... да нападају нашу отаџбину. Почела је права агресија и варварски напади са свих страна, пошто је Краљевина Југославија се нашла у потпуном окружењу тада. Румуни су дали своју територију нацистичким СС јединицама на располагање. А из Италије је кренуло десетине хиљада Хрвата (емиграната) скупа са Муслолинијевом војском да придобију "свој део". Бомбардовани у само србски градови: Нови Сад, Београд, Бањалука, Осијек, Сарајево, Подгорица, Скопље, Ниш, Ваљево, Мостар, Сплит...

Отпор је постојао али слабашан, док је издаја и дезертерство словеначких и хрватских кадрова у Краљевској Војсци било велико. Док је југославенска краљевина нестајала у крви и делили је окупатори, то је Влада скупа са Краљем евакуисана и преко Грчке и Египта одведена у Лондон. Након десетак дана потписана је капитулација.

У свим окупраним деловима почео је тежак период јер су агресори свуда од самог почетка спроводили геноцид против Срба, Јевреја и Рома. Мађарска је добила Прекомурје, Барању и Бачку. Словенија је подељена на њемачки и италијански део. Бугари су добили највећи део Вардарске Македоније, Пиротски и јужноморавски део. Албанци су добили југоисточни део Црне Горе, Метохију, део Косова, Охридски и Тетовски округ.

Црна Гора је морала да прихвати марионетску власт под контролом Италијана, док је Србија сабијена у границе из 1878. године, а власт је добио генерал Милан Недић, уз строгу немачку контролу. Банат је припојен Србији, али са посебним статустом где су Фоксдојчери управљали.

Остали делови су ушли у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске која је уствари створена по благослову Ватикана (папске државе).

Тај Други светски рат који је трајао све до маја 1945. године прогутао је скоро два милиона Срба. Највише у концентрационим логорима: Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Бараке на Сави, Црвени крст у Нишу, Бањица...


Драгинац и Глина: опоменик за поколења

Али исто тако масовна убиства су се десила у Крагујевцу, Краљеву, Драгинцу, Пребиловцима, Старом Броду, Гаравицама, Козари, Глини, Шушњару, Дракулићу, Великој, Пивском Долу, Бојнику, Дудику, Новом Саду, Шиду, Бозољину... Стотине крашких јама по Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Босни, Лици су напуњене са костима Срба мученика јер нису били подобни ни по верском нити националном кључу.

Био је то несагледиви ужас од кога се скоро никако нисмо опоравили. Право хришанско страдање са размерама голготе. Да зло буде веће био је то период братоубилачког рата. Једни "победише" друге, па историју написаше онако како их је идеологија задојила. Заправо, многе ствари су остале замагљене и замрачене. А свако ко би након рата проговорио о забрањеним темама или обилазио са крстом и свећом места страдања био би послат у затвор или убијен.


Покер југославенских комунистичких асова:
Ранковић, Броз, Ђилас и Кардељ

Деценије су тако прошле у страховлади и терору над преживелима који су свој бол и трагедију морали крити. Тек пред сами крај осамдесетих година 20. века када је почело разбијање социјалистичке Југославије отпочело је да се клупко мало више одмотава и да се ваде кости из јама које су шездесетих година биле забетониране. Почела је да излази истина из мрака, почело је освешћивање...

*   *   *

80 година касније...

Можда више нисмо прваци Европе и света у кошарци, рукомету, одбојци, ватерполу... али зато смо убедљиво први у култури заборава. Данашњи Срби већином се баве петпарачким причама, где доминирају: Лига шампиона, естрадни трачеви, турске серије, ријалити програми, политичке афере, прворазредне медијске сплачине, видео игрице и сл.

Важније је шта каже стомак, а не како раде мождане вијуге. У ери друштвених мрежа царују кафански историчари, а будућност нам предвиђају лажни пророци и месије.

Ових дана се навршава и осам деценија од почетка Априлског рата. Мало коме је стало до тога. Србљи не знају ни где су им споменици, да доведу децу на та места. Пословица би то крато срочила: "Народ који не поштује своје претке, неће се ни потомцима радовати".

Прво смо отишли у Светогавриловски Храм у београдској Хумској улици у недељу 4. априла 2021. године. Наравно прво на литургију, а онда смо принели жито за помен свих наших мученика који су хришћански пострадали током Другог светског рата. Након помена Отац Јован је одржао и пригодну беседу.

Око 11 сати ми се упутисмо ка Земунском кеју, иза хотела "Југославија", јер тамо се налази Споменик пилотима браниоцима Београда 1941. Зашто баш тамо?

Зато што су тих једанаест пилота колико их је живот уградило у темеље наше домовине уствари истински хероји. Они нису ратовали за дневницу, иделогогију, они су полетели да бране отаџбину. Веровали или не, али њима је подигнут споменик тек 1997. године. Морало је да прође 56 година да би се Град Београд одужио својим браниоцима.

Иначе, током немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. године погинуло је око 10.000 људи. Порушена Народна библиотека, Породилиште и др.

Тамо смо одслужили посебан помен и председник је одржао краћи историјски час, тек толико да подсети на те дане када је зло вребало из ваздуха, а "гвоздене птице" сејале смрт. Начињена је и једна слика. Нека има и нека сведочи, где смо били и зашто смо били. Да осветљавамо пут.

 

Милан Чучковић
05.04.2021.





Посећено је: 267  пута
Број гласова: 9
Просек: 4,50
Оцените нам овај чланак:






BOMBARDOVANJE BEOGRADA   APRILSKI RAT   OKUPACIJA SRBIJE   KRALJEVINA JUGOSLAVIJA   NACISTI I FASISTI   ZEMUNSKI KEJ  
DRUGI SVETSKI RAT   1941 GODINA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!