Осам србских ријека - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 248
Јуче: 1.179
Недељно: 4.349
Месечно: 21.080
Годишње: 67.397
Укупно: 876.730

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



23. фебруар 2021.


Осам србских ријека


У Европи на нашем Балкану
Теку србске ријеке ко на длану
Тамо гдје Срби од вајкад живе
Богу се моле и слободи диве
 
Тече Вардар ријека доље на југ
Кроз Македонију, завија у круг
Цар Душан се туда прошетао
У Скопљу када се крунисао

Мало више тече нам Морава
Кажу да је мутна и кривудава
Она је цијелом Србству дика
Код Сталаћа постаје Велика

Лијево тече наша бучна Дрина
Вјеков’ма крваво корито има
Никада граница била није
Него кичма наше Србадије

Сава није крива као Дрина
Банију и Славонију има
У сваком рату Сава црвени
Тешки су брале валови њени

Дунав је исто наш понос прави
Што војвођанске равнице плави
Помаже ратарима, натапа поља
Да буде храна љепша и боља

Уна је ријека на западној страни
Чврсти је бедем што Србе брани
Извире у Лици, а грли Босну
Љуби Банију земљу поносну

Неретва се ријека вазда зелени
Код Мостара погледом плијени
Тече по сред’ земље Херцегове
Троши до Јадрана наше брегове

Морача настаје код Врагодола
Гдје се подиже планина Лола
Црна Гора воли посебно њу
Води пут ка Скадарском језеру

Имају још Србљи лијепих ријека
Можда ће се опјевати још нека
Нек ове ријеке Србе уједине
Да једном сунце слободе сине


Написа: Чуле 23.03.20221.





Посећено је: 204  пута
Број гласова: 85
Просек: 1,73
Оцените нам овај чланак:






SRBSKE RIJEKE   MORAVA   DUNAV   UNA   SAVA   DRINA  
NERETVA   MORACA   VARDAR   CAR DUSAN   LIKA   BOSNA  
KRAJINA   CRNA GORA   SUMADIJA   VOVJODINA   SLAVONIJA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!