Обиљежавање 80. годишњице оснивања система конц. логора Госипић-Јадовно-Паг у Београду 26. јуна 2021 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 899
Јуче: 1.363
Недељно: 4.682
Месечно: 21.919
Годишње: 147.815
Укупно: 957.148

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Обележавање 106. годишњице Церске битке

Посјета Вишеграду и Андрићграду, август 2020. године

Парастос жртвама Олује у Београду 25. пут

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



9. јул 2021.


Обиљежавање 80. годишњице оснивања система конц. логора Госипић-Јадовно-Паг у Београду 26. јуна 2021


Прва јужнославенска држава - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевина Југославија је била национално и вјерски хетерогена заједница, повећих социјалних разлика односно економских контраста. Парадокс је у томе што они који су највише дали за њу и крварили некако су били скрајнути и одбачени. Док са друге стране они који су је мрзели и сматрали је за "тамницу народа" дошли су на положаје да одлучују о судбини свих народа.

Чак је и сам краљ Александар I Карађорђевић био талац идеја о заједништву и тиме да земља коју он води мора да опстане по сваку цијену, не схватајући да Хрватима и Словенцима и прије формалног уједињавања 1. децембра 1918. године то било само пролазно ријешење односно лакши начин да се ослободе аустроугарског јарма.

Марсељски атентат октобра 1934. године када је и сам краљ убијен од хрватских и бугарских терористичких банди показао је доказ ове горе тврдње. А на чело државе долази трочлано намјеснитво са Кнезом Павлом умјесто малољетног принца Петра II Карађорђевића. Хрвати су само добили вјетрове у леђа које су им помогли у остваривању жеља кроз Бановину Хрватску августа 1939. године према споразуму Цветковић-Мачек, мада ј су хрватски апетити били далеко већи.

Тако се заправо и десило да 6. априла 1941. године само неколико дана посље 27-мартовских демонстрација и збацивања Владе, када су Адолф Хитлер и Бенито Мусолини скупа са својим сателитима: Мађарска, Бугарска, Албанија и Румунија напали југославенску краљевину и раскомадали је. Сваки агресор је добио свој дио "колача", док су Њемачка и Италија подјелили своје зоне утицаја на Балкану.

Највише су добили Хрвати који су 10. априла 1941. године прогласили Независну Државу Хрватску, са територијом од Јадрана до Драве и од Дрине до Жумберка. Била је то клеро-фашистичка творевина која је створена по благослову Ватикана, а директиве су добијали од Римске курије, на чијем челу су били поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Одмах по успостави НДХ донесени су расни и шовинистики закони, док су Срби, Јевреји и Роми постали грађани трећег реда, односно мете за одстрел. Поред њих и СПЦ и православни свешетници су стављени на ту црну листу.

Сем усташа и домобрана који су чинили оружане снаге НДХ, у покољима и погромима над Србима учествовало је и преко 1.300 римокатоличких свештеника. Циљ је био завршити србско питање по моделу: "Једну трећину поубијати, другу трећину покатоличити, а трећу протерати у Шумадију", како је у Госпићу једне прилике изрекао хрватски министар Миле Будак.

Један од првих концентрационих логора у НДХ био је свакако Госпић у Лици, јер је имао добре саобраћајне везе, а у близини су се налазиле дубоке крашке јаме по околним планинама. Све ово је годинама раније планирано у Ватикану и чекао се погодан моменат за извршавање. Губилиште госпићког логора било је на планини Велебит у селу Јадовно, гдје је било десетине јама у којима су бацани мртви, али и живи Срби. Рачунало за баш због географских одлика тог терена да ће кости мученика лакше нестати. Самим тиме губе се трагови о најмерном геноциду. Такође, друго губилиште било је на острву Паг у сјеверном дијелу Јадранског мора.

Овај систем концентрационог логора: Госпић-Јадовно-Паг је постојао 132 дана, од маја до августа 1941. године, гдје је према евиденцијама др Ђуре Затезала убијено преко 40.000 људи, од чега 95% Срба... док су жртве највећим дијелом довођене са простора Лике, Славоније, западне Босне, Баније, Кордуна. Заправо са подручја које су Срби стољећима насељавали.

Међу жртвама је било и православних епископа, свешеника, јереја. Међу њима: Сава Трлајић Горњокарловачки, Дамјан Штрбац парох граховски.. итд.

Иначе, Јадовно се сматра за претечу Јасеновачког логора јер су италијанске окупационе власти затвориле овај казамат, па је хрватско-усташки режим своје замисли пренио код Новске у Посавину, гдје је формирана права индустрија смрти.

Оно што поред самог злочина боли јесте заборав. Тачније, након Другог свјетског рата комунистичке власти у Југославији су водиле политику лажног братства и јединства јужнославенских народа, при чему добар дио хрватско-муслиманских крвника никада није изведен пред лице правде и процесуиран. Они су путем Пацовских канала уз помоћ Ватикана у тајној операцији коју је водио појверљиви човјек РКЦ Крунослав Драгановић побјегли у земље Јужне Америке, Аустралије, Шпаније, САД и Канаде, гдје су скривали своју мрачну прошлост и учествовање у монструозним злодјелима.

*   *   *

Удружење Србски Светионик је приликом оснивања у свом програму као главни циљ навело и стварање културе сјећања, јер ми као потомци најстрадалнијег народа на европском континенту у 20. вијеку имамо право на сјећање и да развијамо свијест код људи који то нажалост немају.

Мноштво људи у Београду води поријекло са подручја НДХ, односно потомци су недокланих Срба из Херцеговине, Крајине и Босне. Зато смо позвали људе у Гавриловски храм на Топчидеру да у суботу 26. јуна молитвеним сјећањем поменемо код Господа наше јадовничке мученике чије душе лете изнад Балкана већ 80 година.

Ситуација са пандемијом у Републици Србији није још завршена, па су и мере опреза још на снази. Било како било у суботу се окуписмо у драгој нам светињи гдје принесошмо жито.

Братство храма је служило литургијски помен на челу са Оцем Славком, а поменули су скупа и јадовничке и глинске мученике пред Господом. Да би на самом крају Отац Јован изрекао краћу бесједу присутнима везано за наше невине жртве које су убијене само због своје националне и вјерске припадности.

Ово је само први дио нашег обиљежавања 80. годишњице страдања јадовничких мученика... ако Бог да биће и на Велебиту средином августа мјесеца.

 

Милан Чучковић
09.07.2021.



НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинаа - Гудовац - Ливање - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Пркос

Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Фра Сотона

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Грабовац Бански - Крушћица - Сисак - Керестинец - Шегестин

 



Посећено је: 52  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






USTASKI ZLOCINI   BEOGRAD TOPCIDER   NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA   DRUGI SVETSKI RAT   GENOCID SRBOCID   PARASTOS POMEN  
LITURGIJA MOLITVA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!