Крајина је наша мати
међа ђе су многи орли пали
њина ће их браћа заборава спасти,
памтећи свету жртву, што су због њих дали!
Крајем 1991. године било је сасвим јасно да Југославија неће опстати... једноставно Западне силе: САД, Француска, Велика Британија и Њемачка успјевали су у својој прљавој намјери да унииште "Србославију", јер су другу јужнославенску државу доживљавали као просрбски бастион. Заправо на Србе свјетски центри моћи, у првом реду Ватикан и Брисел су гледали као на "мале Русе", те да као такве мора их уништавати.
Нови Техеран: Геншер, Горбачов и Кол
У то вријеме Совјетски Савез, као суперсила нестајао је са историјске позорнице највише заслугом Михаила Горбачова, посљедњег лидера СССР. Управо је он аминовао бушење Берлинског зида 1989. док је на његовим рушевинама дошло до уједињења Западне и Источне Њемачке након скоро пола вијека. Варшавски пакт је такође престао да постоји док је НАТО алијанса задовољно трљао руке, пошто је кренило извођење ткз. Обојених револуција у Чехословачкој, Пољској, Румунији, Бугарској...
Управо та уједињена Њемачка је раних деведесетих година 20. стољећа повела са Аустријом жестоку дипломатску кампању за растурање Југославије, тражећи независност Словенији и Хрватске, за почетак. План им успјева јер су Хрвати жељели остваривање Тисућљетног сна о независности, а слично је било и код "Јанеза". Добили су помоћ, уз услов да се од њих купи велика количина наоружања, заостало из магацина Црвене Армије. Хрватима и Словенцима је требало оружје како би етнички очистили своје републике.
"Danke Deutschland!", Туђман и Хелмут Кол, 1991.
Срби су видјели да се оживљавају авети наци-фашистичке Независне Државе Хрватске и да се спрема понављање геноцида. Фрањо Туђман и његови сарадници из партије ХДЗ су имали нескривене симпатије према НДХ и усташким крволоцима из доба Другог свјетског рата. Тај посао истребљења није био завршен, па су наставили злотвори гдје су и стали 1945. године.
У Книну као србском пијемонту о Никољдану 1991. проглашава се Устав најзападније србске државе - РС Крајине. Био је то јасан одговор на све историјске неправде које је србски народ трпео још од времена Аустроугарске и укидање Војне Крајине 1881. године. Хтео то неко да каже на глас или не, али је крајишка земља била крвљу плаћена у мноштву ратова и небројеним биткама.
Живот у РСК је био више него тежак, ако се посматра материјална или пак безбједоносна страна, али су људи по први пут после много времена имали осјећај слободе. Да их нико не малтретира због своје националне припадности или да их шиканира. Хрвати су наравно имали више него агресивне наступе и дио по дио РСК је окупираван у злочиначким акцијама Туђманових солдана: Откос, Оркан, Масленица, Медачки џеп итд.
Да би 1995. године у "Бљеску" нестала Западна Славонија, док је три мјесеца касније, у аугусту изведена ЗТА "Олуја", када су хрватске снаге уз помоћ НАТО и Петог корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ окупирале: Банију, Кордун, Лику и Сјеверну Далмацију... Иако је тај простор био под заштитом снага УН, они не само да су били инвалентни, већ су шпијунирали за потребе Загреба наше положаје. Додуше било је шпијуна и у редовима крајишке војске, нпр. Мирко Рашковић.
Сума сумарум, Туђманове хорде су из авнојевске Хрватске деведесетих година 20. вијека прогнале око 650.000 Срба. Ватикан је на ово могао само да им пљеска од задовољства.
* * *
Оно што се не обиљежава пада у заборав!
"Немам времена", "Нисам у Београду", "Искрсле су ми обавезе", "Долазе ми кумови"... ово су најчешће изговори особа који немају никакве користи од доласка на било које манифестације друштвено-национално активизма. Пратећи трице и кучине, замајавајући се петпарачким причама и распршујући своје хедонистичке пориве, заиста и не може се очекивати другачије.
Нама којима је Крајина и 'добро јутро' и 'лаку ноћ'...и суза у оку...и чежња за оним што је насилно прекинуто, овакве ствари никада неће избити из главе, а камоли да све прекрије тама и заборав. И због предака и због потомака.
Дошли смо у православну цркву Св. Ћирила и Методија у Бусије, сјеверозапане дијелове Београда, јер поред те богомоље постоје два споменика. Овај први је посвећен свим крајишким борцима и жртвама из времена 1991-1995... Али од скоро је ту постављена спомен-биста Николе Симића "Циге", припадника елитног одреда РСК "Поскок" у саставу специјалне јединице "Книнџе".
Била је то прохладна недјеља, када је магла прекрила већи дио Срема. Ипак, мноштво народа дошло је на литургију коју је богосложбовао О. Драган. Тако и ми уђосмо у кућу Божју на молитву.
Када се завршила јутарња литургија, О. Драган прихвати се освештања жита и парастоса за све крајишке мученике и борце који су своје животе уградили у темеље наше отаџбине. На крају проповједи мене огрија реченица: Даће Бог да се једном обнови... ако буде Срба! (Мислећи на Крајину).
Након тога свијеће са парастоса упалисмо поред парохијског дома, а ми отиђосмо ван порте. Положисмо цвијетни венац на споменик, и усликасмо се за успомену.
Знам да ће већина мислити како је то мало и безначајно, али зависи из ког угла гледате. Нама је поглед са Динаре и Велебита одавно разбистрио и одмаглио све оно што остатку Срба очигледно замрачује бљештавило Холивуда.
Написа: Чуле
18.12.2024.