Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 172
Јуче: 594
Недељно: 3017
Месечно: 12487
Годишње: 9776
Укупно: 168177

Највише посета
30.8.2017 1737
















































25. новембар 2017.


Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут


Као дечак још у завичају сам ишао код бабе и деде на крсну славу - Мратиндан. Било је то у она предратна времена, када сам чин слављења свеца или пак Божића, Васкрса нису баш били пожељни, нити је доносило извесне повластице у социјалистичком режиму.

Деценијама касније на оснивачкој скупштини Србског Светионика у Батајници 2015. године разматрали смо коју ћемо крсну славу узети за наше удружење. Један од предлога била је Света Петка, Видовдан и Мратиндан. Први предлог је одмах и одбачен, јер није директно везан за Србе. Други предлог је био добар, али Видовдан је некако универзални празник за све Србе и тог дана би требало одлазити на Косово и Метохију. Тако да усвојисмо Краља Стефана Дечанског - Светог Мрату за заштитника нашег удружења.

Између осталог, Св. Краљ Стефан Дечански, сматра се поред Светог Саве и Кнеза Лазара за свето србско тројство који чини свето тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао србски народ. Оно што се исто зна, да је Стефан Дечански за десет година владавине подигао пуно манастира и цркава, а Србија је словила за једну од најмоћнијих држава на Балкану, ако не и шире.

Мратиндан је црквени светац у календару СПЦ који има фиксан датум, и мора се одржати 11./24. новембра. Водећим члановима СРБС-а ове године то баш и није одговарало, због породичних и пословних обавеза, али једноставно нисмо имали избора. На крају крајева ми и јесмо познати по томе да нас ништа не може зауставити у нашем науму. Телефоном смо усагласили неке активности. А како сам ја успео узети на послу слободан дан, то је умногоме олакшало посао.

То новембарско јутро је осванило сунцем, а прва обавза је уствари била одлазак у Нови Београд, у просторије Бум-бум радија где нас је брачни пар Богдановић угостио у својој емисији Помаже Бог народе мој. Циљ емисије је био најава наших активности за Колубарску битку, прво Свечана академија 7. децембра од 19 сати у Дому Војске Србије... а онда и четврти Колубарски марш у недељу 10. децембра који почиње у селу Струганик, општина Мионица.

Одмах потом настављамо на Алтину, код чика Болета, који нам је донирао нешто домаћег вина и ракије. Уствари то је остварено на захтев нашег бата Колета, који оде далеко, иза седам гора, али је желео бар на овај начин да покаже да је и даље са нама.

Назад за ценар града, на потписивање уговора у Дому Војске Србије, везано за нашу свечану академију. Успут смо договрили са Биљаном неке детаље, али требаће још.

После свега узесмо наручени славски колач и жито, па правац кући на пресвлачење у свечане одоре, јер Мратиндан је наш празник.

Већ око 17 сати Ратко и ја дођосмо код храма Светог Саве. Било се већ смркло, пошто су касни јесењи дани. Откључам ја просторије СКЦ и ми унесошмо наше ствари. Мало после дође и клапац преко Дунава - Трајче. Донесе он и нове заставе од 1.5 м. Прво смо поразмештали столове и столице онако како нам је одговарало, а онда и заставице покачили на три места и све је сјајно изгледало. 

Е сада, требало је и храну припремити за госте. Ови клапци нешто нису вични томе, па сам ја узео на себе ту обавезу, брже боље док не дође свештеник, јер је у 18 сати био договор са оцем Радивојем. Како он није могао доћи, дошао је отац Александар и то у минут тачно. Али пре њега дође Катарина, сређена таман како треба - празнично. А ми у послу, мени заврнути рукави до лаката.

Пита ме Катарина јел треба помоћ... Их, нама увек женска рука треба, тако да морам је похвалити зато што Рада није могла доћи, а знам да би дошла са сином и овим нашим женама из Ниша, па би нам помогли, као ономад што је почетком јуна у резервној резиденцији СРБС-а мајсторски одрадила посао. Ми смо имали скоро све спремно када је дошао свештеник са помоћником. Дошао је и бивши капетан 1. класе - Свето кордунаш.

Мало смо са свештеником продиванили да се упознамо више, а он када је видео наша обележја и ћирилицу, одушевио се. Кренуо је и верски обред односно окретање славског колача и освештавање жита и читавог дома. Сви смо учествовали у томе на моју велику радост. Поседали око стола, док остали гости почеше да долазе.

Дође нам и Алимпије са својом изабраницом Софијом. Били смо прошлог месеца скупа на Зебрњаку, када се одржавало обележавање 105. годишњице Кумановске битке. Затим чика Раде Топличанин... чувени ктитор споменика Гвозденог пука у Игришту, код Куршумлије.

Прво сам ја одржао здравицу и захвалио се присутнима на доласку, а касније је и отац Александар одржао лепу и поучну беседу, онако његошевску. Циљ његовог дивана је био управо оно за шта се ми као удружење боримо: очување нашег националног идентитета, борба за нашу веру, писмо, језик... једноставно ширење националне свести - ко смо, шта смо, одакле смо...

Имали смо и сликања, пошто је дошао и наш пајтос Маркан. Једино је он узео мало пивце за живце, остали углавном оно домаће вино, по Болетовој далматинској рецептури. Катарина оде, а дође Наташа, и то са посла. Развезао се диван о много чему, ова тројка трећепозиваца је имала прво шаљиве приче, а после и политичке, па смо прекинули то, јер слава није место за то...

Жао ми је што ова тројица "управаца" нису могли доћи, јер док сам се ја вратио кући, двојица су били "на точковима", те радила обећани посао. Није битно колико је људи било, јер важан је сој а не број. Догодине ће Мратиндан пасти викендом, па ће то бити прилика да нам нишка претходница дође.

А до тада браћо и сестре имамо још пуно активности. Прва велика је свечана академија у Дому Војске Србије 7. децембра од 19 сати... у славу Живојина Мишића и јунака са Сувобора, Рајца и Колубаре, који с' јесени 1914. истераше непријатеља.

 

Живојин нас са неба гледа!

 

 

Милан Чучковић
25.11.2017.




Посећено је: 150  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан први пут

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан други пут

















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!