Стефан Урош III Немањић, односно Стефан Дечански је србски краљ који је владао Србијом 1322-1331, када је средњовековна србска држава била у успону и једна од навећих сила тога времена у југоисточном делу Европе. За живота је краљ Стефан Немањић помагао православну цркву и саградио манастир Високи Дечани, у Метохији, који се сматра један од најлепших православних светиња.

Баш зато што је србски, а не само хришћански светац, одлучили смо да нам крсна слава удружења, односно светац - заштитник буде Стефан Дечански, или црквено Св. Мрата.

Пошто још увек немамо неке своје званичне просторије, где би се могао окупити повећи број људи, то су нам људи из Удружења Ћирилица из Београда изашли у сусрет и дозволили да наше госте позовемо у њихове просторије односно Србски Културни Центар, код Храма Св. Саве, на Врачару. Хвала им од срца, јер на крају крајева, постојимо сви због истог разлога.

Тог јесењег поподнева 24. новембра 2015. падала је киша, која се због хладноће претварала у суснежицу. Зато нам нису сви могли позвани гости доћи... Али дошли су нам гости из Шабца, односно чланови Удружења Церски марш. Знамо се већ две године, баш због тог марширања од Шабца до Текериша, које увек буде средином августа месеца. Да ли случајно или не, у госте нам је дошла Снежана Краљ, уметница која има фантастичан глас. Дошао нам је и Драгиша Симић, из Лазаревца, са пријатељем Мишом Ћирићем... Дошли су и Боки и Ацо и Ратко, који је од скоро постао “001“.

Позивница је гласила на 19 сати, међутим, и свештеник и гости су поранили, док смо ми били у чуду, где ћемо пре. Упознали смо новог свештеника, који нам је освештао колач и благосиљао славу. Столови јесу били поређани и пиће, али храна је каснила. Нисмо имали хране у изобиљу, већ тек толико да гости не пију на празан стомак. Али зато смо колача имали правих и то домаћих.

Прво нам је чика Драгиша одрецитовао једну славску, домаћинску здравицу, па нам је Снежана Краљ отпевала песму “Ово је Србија, говоре гробови ратника“. Није могла више, јер је журила. Затим је Миша Ћирић, дијаспорац, човек који је пропутовао света беседио о томе како је први Србин почетком 19. века прешао у Нови свет, односно Америку. Беседио је и о србском проклетству, још из времена Османлијске царевине. Као и једну анегдоту, када је један представник Европе долазио у Београд пре десетак година.

Ми смо најављивали наш Колубарски марш за недељу 13. децембар, када ћемо сви под једну заставу и правац Кадина Лука. Промовисали смо и наше удружење. Чисто да кажемо људима, ко смо и шта радмо, мада се из приложеног све види. Питање је само колико је људима блиска ова наша прича.

Нисмо могли пуно диванити са гостима, јер био је радни дан, а и нареднни исто. Шабчанима је кућа далеко, али свакако велико изненађење што су нам дошли. Хвала им најлепше. Захвалница и за једну жену из Удружења Ћирилица, која нас је посебно задужила – Габријела. Зна она и зашто.

Ово је тек почетак наших дружења и сабирања, најбоље тек предстоји.

Више слика можете погледати код нашој галерији.

25.11.2015.