Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан други пут - www.srbskisvetionik.org.rs

26. новембар 2016.


ОБЕЛЕЖИЛИ СМО НАШУ КРСНУ СЛАВУ МРАТИНДАН ДРУГИ ПУТ


На самом крају прошлог миленијума у манастиру Раковица, крстих се по православном хришћанском обичају на Мратиндан. Да ми је неко тада рекао да ће ми управо тај дан, односно тај светац бити веома значајан и због неких других ствари, као што је крсна слава удружења, не бих му веровао. Не бих, јер ко је тада могао предвидети толико година раније једно удружење и борбу за србски национални идентитет.

Када смо прошле године у удружењу бирали свог заштитника, није случајно било то што смо изабрали србског краља Стефана Уроша III Немањића. Не због мог крштења на тај дан, јер у том моменту мени то није ни пало на ум, већ зато што је светац србски, а не само хришћански. Када смо већ код тога, вреди споменути и то да је Стефан Урош III Немањић владао Србијом 1322-1331, када је средњовековна србска држава била у успону и једна од навећих сила тога времена у југоисточном делу Европе. За живота је краљ Стефан Немањић помагао православну цркву и саградио манастир Високи Дечани, у Метохији, који се сматра један од најлепших православних светиња.

Поучен искуством од прошле године, када нам је била поприличка збрка у организацији крсне славе и гостију, сада сам морао да узмем слободан дан на послу, јер су моји саборци били заузети другим обавезама. Како нисам вешт у кулинарским специјалитетима, то сам замолио Верицу, нашу снајку да нам направи славски колач, што је она и учинила. Велика похвала за њу. Бранко нам је купио жито, а ја вино и славску свећу.

Већ око пет сати поподне док је падао мрак изађох испред СКЦ на Врачару да сачекам госте. Станко и Коле, далматинци нешто су малкице каснили. Тако да први дођоше Драган и Наташа. Мало смо ту испред диванили, јер како они рекоше доста им је затвореног простора, па би мало вани да буду.

Нису ни свештеник и ђакон били тачни, па таман, док смо ми повадили ствари из Станковог аута, дођоше нам и Љижани: Гоца, Каћа и Владо. Били су послом у престолници, и није требало да се пуно размишља да ли доћи.

Дође нам парох са ђаконом, па нам освешташе славски колач, вино, жито, свећу воштаницу... и замирише тамјан у србској кући. Тако окренусмо ми домаћини са нашим гостима славски колач, који прота зали са вином домаћим, по зеленградској рецептури.

Испратисмо свештенике, а ми кренусмо да послужујемо госте, иће и пиће. Иако је Коле донео неку комовицу, сви гости се залепише за шљивку. Ајме мени... нема је пуно, а и није наша. Мало је захладнело, па вероватно људи узимаше да их греје.

Стиже нам и Боки, са роштиљем, две велике кутије, па смо слагали на овале те послуживали госте на шведском столу. Било је и руске салате и пројице, србска кисела салата, да разреже онај роштиљ...

У посету нам дође брат Иван Веселиновић, из манастира Сланци. Донесе нам неке књижице, да читамо, ширимо видике. Хвала од срца.

Прича је кренула од шале на мој рачун, а чији ће други... прозивке за неке мандате, за свашта што радује ове клапце, вероватно по систему "напад је најбоља одбрана"... Каћа и Гоца, нису баш најбоље укапирале како иде ова крајишка регионална "свађа", и какве везе има јел неко рођен у Далматинској загори, Лици, Банији, Кордуну или пак Славонији.

У то дођоше и два Драгана из Шабца, тачније чланови удружења Церски марш. И то са туђим аутом, неће ваљда са својим... Не лези враже, стиже и Први човек СРБС-а, када је у питању галама и шеф резиденције. И он и онај његов брат Боги имали су неко руковање ко Реган и Горбачов 1988. године у Москви. Зоки доведе свог кумашина, који је на одмору у отаџбини тренутно.

Донео нам заставу СРБС-а, са наше четири светиње, па смо окачили на зид.

Дошла је прво једна Личанка - Милена, која се распитивала за своју секу... да ли је дошла и ђе је. Она седе тамо на чело стола. Раздиванили смо се о неким акцијама које ћемо радити нагодину. Док једна Личанка оде, то друга - Ђурђа, дође и донесе књиге, за акцију коју смо повели "И књигом се космет брани, буди хуман па подари", односно која је још у току. Захваљујемо од срца. Није она била дуго, јер су је обавезе чекале.

Људе који су нам дошли, занимало је највише трећи Колубарски марш, који ће за две недеље. И то нам је драго.

У неко доба дође нам и пуковник Ђошић, после својих силних обавеза. Послужисмо га као најрођенијег, а како није био у форми да иде кући то смо се понудили да га превеземо. Станко је остао до краја, те ми је помогао да раскрчимо све.

Свеца смо достојно обележили, окупили драге људе и спремно дочекујемо 11. децембар, када сви идемо у Љиг, односно Рајац.

 

Више слика можете погледати код нашој галерији.

 

 

Милан Чучковић
26.11.2016.

 





Посећено је: 2680  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






KRSNA SLAVA   STEFAN DECANCKI   SRBSKI KULTURNI CENTAR  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан први пут

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан пети пут