Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 378
Јуче: 914
Недељно: 3051
Месечно: 13801
Годишње: 161506
Укупно: 319907

Највише посета
25.8.2018 2808
























































26. новембар 2018.


Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут


Свети краљ Стефан Урош III Дечански из светородне династије Немањића, која је од Србије направила највећу силу југоисточног дела Европе био је уз Светог Саву и Кнеза Лазара један од најблагороднијих србских вођа икада. За живота је подигао велики број православних манастира и помагао цркву колико год је могао. Тачније за своју задужбину изабрао је манастир Високи Дечани на Метохији што се у хришћанском свету сматра за један од најлепших икада осликаних и уређених. Зато је и добио надимак Дечански.

Нажалост, његов син Стефан Душан IV Немањић је наредио да се он ослепи у борби за превласт. Сам краљ Стефан је тако ослепљен проклео потомке, државу и народ. Клетва је заобишла његова сина, па је пала на унука који је изгубио царство. Управо су косовски јунаци се сетили клетве на Косову Пољу на Видовдан 1389. године, када је дошло до велике битке са Турцима Османлијама. Србљи иако су били малобројнији нису поражени тада, међутим, Турци су наредних година ојачали и наставили своје покоравање хришћана на Балкану. Освит слободе и наду донео је Карађорђе са својим хајдуцима и харамбашама почетком 19. века када је подигнут Први србски устанак.

Баш зато што је Стефан Дечански био један од најблагороднијих србских владара на оснивачкој скупштини Србског Светионика у Батајници 3. октобра 2015. године један од предлога за нашу крсну славу изабрали смо Стефана Дечанског, који је мало касније и усвојен.

До сада смо нашег свеца и заштитника прославили три односно четири пута. Неки дан смо се на љубазан позив Оца Јована одлучили да нашу крсну славу прославимо баш у Храму Светог Архангела Гаврила на Топчидеру.

Председник са Првом дамом се прихватио те обавезе да припреми све што је било потребно: вино, славски колач, свећа, жито, пиће и храна. Уз то Отац Јован је тражио и да му се достави списак чланова, како би се на освештању колача, жита и вина прочитала имена за благослов.

По договору, дођосмо ми и раније, а у Парохијском дому је Отац Јован завршавао своје административне послове. Била је ту и попадија Нена. Док смо ми изнели ствари из аута то смо дошли на завршетак бденија. Поред наших чланова, било је ту и парохијана. Тако да смо сви учествовали у освештању и резању колача. Ми као домаћини, остали као гости. Сва три свештеника су обавили овај верски обред.

Након тога смо се преселили у Парохијски дом и тамо имали молитву, диванили, док је Мина поставила оно што смо донели. Председник је послужио пићенце, Пеђа покачио заставе, Горан довео своју супругу, а на славу нам је дошао и прекаљени борац из последњег рата - Свето. Наравно били су ту и дечаци, односно питомци Војне академије који су се распитивали за наш пети Колубарски марш...

Један од њих Славко се занимао и за то како је настало удружење Србски Светионик. Па је председник мало диванио о тој блиској историји и наравно неким акцијама које смо у протеклом периоду реализовали. Отац Александар је имао лепу беседу, а он нам је такође прошле године беседио у Србском културном центру у Скерлићевој улици.

Како и бива, имали смо једно лепо вече и дружење све у дому наше цркве. Мало смо и еволуцирали нека ранија путовања. Терезин и Кајмакчалан на пример. Заиста путешесвија која се упамте и годинама препричавају.

Мина је све после поспремала и имала помоћ. Драго ми је што смо на овај начин обележили нашу крсну славу, али опет и жао што сви они са списка чланова нису могли доћи. Даће Бог догодине јер пада у недељу.

 

 

НА МНОГАЈА ЉЕТА!

 

 

Милан Чучковић
26.11.2018.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




Посећено је: 77  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан први пут

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан други пут

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!