Мартовски погром на Косову и Метохији је национална катастрофа која се десила пре равно 13 година, када су десетине хиљада косметских Албанаца букално насрнули на преостали србски живаљ и православне светиње у јужној србској покрајини. Срби који су до тада до 17. марта 2004. године живели у неким енклавама или резерватима, су прогнани. Паљене су им куће, помоћни објекти, цркве, школе, месне заједнице... А ни убијања није мањакало. Преко 25 Срба је убијено.

Једном речју - геноцид. Све оно што албански екстремисти нису усепели да етнички очисте 1990-их у својим крвавим одисејама терористичке ОВК, као и после доласка КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, УНМИК-а и њима блиских, то су управо тада за два дана урадили, без икакве санкције. Међународна заједница јесте нешто прстом махала, али сви знамо да то за Албанце има супротан значај и да не би они то могли да нису добили сигнал из Вашингтона, Берлина, Париза и наравно Лондона.

Пре неких две недеље чуо сам да ће бити на Правном факултету 16. марта 2017. нека трибина, где би државни функционери и црквени великодостојници казивали присутнима о трагедији косметских Срба управо у овом периоду. Знао сам да такође сваког 17. марта, већ неке три године у београдској цркви св. Марка се обележава парастосом страдање Срба баш из Мартовког погрома око подне. Буде ту додуше и неке шетње у поподневним сатима, које углавном организују десничарски покрети.

Читава ситуација се драстично мења у задња два дана.

Трибина на Правном факулету је отказана... шетња у поподневним сатима је забрањена, а парастос нам је речено да неће бити одржан. Тачније, да је људима из удружења које је то годинама раније организовало, сада саветовано да то не раде?!

Мени то није било битно, да ме неко тако саветује, него ми је било драго да и мојих троје сабораца нису пристали на такве савете и начин размишљања.

Дошли смо сви нешто пре 12 сати испред цркве светог Марка, јер је тада требало да се одржи парастос. Већ очекивано плато испред је био празан... Ми смо ушли у цркву и тамо целивали иконе, а онда купили и свеће. Ван цркве постоји посебан део где смо запалили свеће за све србске жртве Мартовског погрома.

Туга, јад и беда у каквом менталном и социо-психолошком стању се налази наш народ.

Са чим ћемо пред Милоша и Лазара?

Милан Чучковић
17.3.2017.