Обележавање 100 година смрти војводе Живојина Мишића - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 881
Јуче: 1.345
Недељно: 4.664
Месечно: 21.901
Годишње: 147.797
Укупно: 957.130

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Обележавање 106. годишњице Церске битке

Посјета Вишеграду и Андрићграду, август 2020. године

Парастос жртвама Олује у Београду 25. пут

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



31. јануар 2021.


Обележавање 100 година смрти војводе Живојина Мишића


Београд 20. јануар 1921.

Славни војвода Живојин Мишић у болничкој постељи тражи да му донесу војничко одело и шињел, те да га обуку као правог ратника што је цео живот заправо и био. Још док је био међу живима изговара своју последњу реченицу: "Општа ситуација повољна, непријатељ одступа на свим правцима...". После неколико минута представио се Господу и преселио у рајско насеље, баш тамо поред Лазара, Милоша и осталих србских витезова.

*   *   *

Животопис Живојина Мишића свакако представља једну занимљиву причу, како је од шумадијског чобана израстао у једног од наславнијих војсковођа не само међу Србима, већ и овом делу Европе. Иако сам Живојин није био кршан, односно голем у физичком смислу... заправо омањи растом, плаве косе са брковима, али наочит и веома прекорног погледа.

Рођен је надомак Повлена у ваљевском селу Струганик код Мионице давне 1855. године када је Србија била још кнежевина, а власт држао кнез Александар Карађорђевић, Карађорђев син. Био је тринаесто дете у земљорадника Радована и Анђелије. Његова породица се ту доселила из дурмиторског краја.

За сеоске послове је био нејачак, па су га по очевој смрти 1866.  године дали на школовање у Крагујевац поред брата Лазара, који је већ био наредник Крагујевачког војног гарнизона. Касније се Живојин Мишић сели у Београд и уписује 1874. године Војну академију (артиљеријски смер). 

Учесник је србско-турских ратова 1876-1877 када је добио чин наредника и добро се показао на фронту у Другој ваљевској бригади. Руски мајор Кирјевјев је био одушевљен са Живојином и хтео је да га води са собом у Русију. Био је такође учесник и србско-бугарског рата 1885. године када је увидео многе недостатке наше војске. То га није обесхрабрио, већ је наставио вредно да учи и да напредује, између осталог и у аустријском граду Брук.


Србска делегација на Хиландару 1896.

На посебну генералштабну обуку примљен је октобра 1888. заједно са Петром Бојовићем и Степом Степановећем, а њихов учитељ постаје тада пуковник Радомир Путник. Поред широког образовања Мишић је више пута био унапређен, а 1901. године добија чин пуковника и команду над XI пешадијском бригадом у Београду. Наредне године постављен је за команданта Дринске дивизијске области.

Након Мајског преврата 1903. године када је убијен краљ Александар Обреновић дошло је његовог првог пензионисања. Он се тада посветио књигама и штамању војне литературе.

Реактивиран је у марту 1909. године по наређењу Михаила Живковића војног министра у Влади Краљевине Србије и враћен му је пређашни чин. Заједно са Радомиром Путником ковао је планове за ослобођење Старе Србије што се и остварило у јесен 1912. године током Првог балканског рата. Ослобођена је Вардарска Македонија, Косово и Метохија и Стари Рас. Мишић је тада био Путнику "десна рука" односно помоћник начелника Генралштаба и добио је чин генерала пред Кумановску битку.

У Другом балканском рату одбрањена је Вардарска Македонија. Али је након тога Мишић други пут пензионисан. Припадници Црне руке нису волели Живојина Мишића.

Већ у јула 1914. године када се очекивао напад Аустроугарске и нови рат Живојин Мишић је поново враћен у службу. Заједно са класним другом Степом Степановићем је у рекордном року одрадио мобилизацију 11 дивизија и послао их у Мачву јер се ту очекивао напад солдата Бечког двора. Током Првог светског рата Мишић је имао две брилијантне епизоде. Прва је Колубарска битка новембра и децембра 1914. године када је од са Првом армијом направио чудо, јер је од војске пред капутулацијом направио победнике. Додељен му је чин војводе. Скупа са Србском војском прошао је голготу преко Албаније, иако се он залагао за пробој са Космета, али га нико није тада слушао.


Војвода Мишић са саборцима јуна 1918.

Друга брилинанта епизода је била и на Солунском фронту септембра 1918. године када са 160.000 војника сврстани у две армије осмислио ураганску офанзиву где је србска пешадија била бржа од француске коњице. За само два и по месеца ослобођена је отаџбина и други јужнославенски народи преко Дрине и Саве. Србски војник је барјак слободе донео до Арада, Клагенфурта, Ријеке и Печуја.

*   *   *

Сто година касније сиутација код Срба далеко од тога да је ваљана. Пре би се рекло да су погубљени конци и у образовању и у домаћем васпитању... о државним структурама и да не причам. Деци се омогућавају друштвене мреже са петпарачким причама и другим непримереним садржајима.

Леле нама да устане Живојин Мишић и да види шта Србство ради и чиме се данас бави. За шта се он и његови дивјунаци са Кајмакчалана, Зебрњака, Сувобора... борише и гинуше?

 

Београд 20. јануар 2021.

На Новом гробљу Одбор Владе Републике Србије за обележавање значајних датума наше историје је веома скромно обележио 100. годишњицу смрти бесмртног војводе Живојина Мишића. Вероватно да је ситуација око пандемије вируса Ковид-19 у Европи и свету допринела да то буде добар изговор. Међутим, ни четири године раније када је исти повод био за славног војводу Радомира Путника било је исто. По мени недовољно с обзиром на њихов допринос за слободу нашег народа.

Наше удружење јесте било тада присутно и положили смо венце, не само на гроб Војводе Мишића, већ и војводе Петра Бојовића, као и генерала Павла Јуришића Штурма.

Већ тада је било јасно да ми као поштоваоци не само славног војводе морамо макар нешто више урадити. Светогавриловски храм на Топчидерском брду нам је опет изашао у сусрет и договорен је парастос са мањом академијом сећања на Живојина Мишића.

 

Београд 30. јануар 2021.

Јутро је освануло сунчано... што је првог мене радовало јер ћемо моћи да нашу академију одржимо испред храма. Од Оца Јована добисмо и благослов да окачимо наш транспарент са војводама на коме пише ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА.

Тачно у подне почеше да звоне црквена звона јер су позивала верни народ и парохијане да уђу у Божју кућу, како би присуствовали парастосу за душу нашег Жуће. Око педесетак душа се скупило из Београда, а породица Петра Мишића је дошла из Новог Сада, што ме искрено пријатно изненадило. Часни оци: Илија и Јован су служили парастос, а имали су и помагаче: Ђорђе и Стефан. Поделили смо и свеће присутнима како би се сви сабрали у молитви. Принели смо и жито. Отац Илија, старешина храма је кратко оджао беседу у којој је причао да кад год Србији и Србима буде тешко, Господ пошаље свог изасланика да помогне, а у Великом рату више пута је то био Живојин Мишић.

Након тога изађосмо испред храма. Како нисмо смели позвати велики број људи, то се нисмо одлучили ни за озвучење, већ све је било на суво и уживо.

Улогу водитеља је преузела моја маленкост, па сам назвао Бога присутнима и позвао девојку Марину Жутомарковић. Иако се она малкице збунила на почетку певајући химну Боже правде, то не верујем да је ико од присутних замерио.

Био је то само увод у моје обраћање присутнима где сам говорио о оснивању, циљевима и деловању удружења Србски Светионик. Нисам дужио, свега пар минута.

Поново Марина долази и пева чувену песму "Ово је Србија, говоре гробови ратника", није било омашаја, а верујем да је присутне купила својим гласом.

Историјски час је одржао Милош Бјелобрк о животопису славног Жуће. Највећи део приче је посветио његовом детињству и раној војничкој каријери. Причао је и неке занимљиве анегдоте његовог живота, како је упознао своју жену, како је допао војног затвора на три дана, зашто је пензионисан после Мајског преврата, како се издржавао итд.

Тада је Марина опет дошла на сцену и отпевала "Тамо далеко", химна ратника без земље и вероватно наша најпознатија песма из Великог рата.

Позвах онда и Ненада М. Вукашиновића потомка јунака из Гвозденог пука... он је гуслама из једног одломка дочарао Колубарску битку, верватно најтежу ситуацију у којој се нашла Србија у првој половини 20. века. Звучало је одлично.

За крај остависмо беседу Оца Јована који воли да споји духовно и национално. То му иде од руке, не примећујемо то само ми који често дођемо ту, већ и остали.

Најпосле и трећи пут дође Марина те отпева новију песму: "Пукни зоро". Не да је лепо звучало, него је и добар део присутних певао са њом. 

Да се људи послуже са житом остависмо за сам крај... а пре тога се начини и једна групна фоторграфија са плавим транспарентом КОЛУБАРСКА БРИГАДА... док су блицеви севали то је Марина без грешке отпевала поново химну Боже правде.

Остали смо кратко у порти храма на дивану, а пљуштале су и похвале. Не само мени испред удружења, већ и нашим учесницима програма.

Заиста све похвале мојим саборцима и једно велико хвала.

Можда ова академија није окупила велики број људи као ранијих година, али битан је наш циљ. Бројност је нешто што је промењиво, као и време. А наше исправне циљеве почели су да примећују и други. Тако да ћемо ако Бог да кренути поново са дешавањима и путовањима.

Нашем Жући нека је вечна слава и спомен
а нама остаје његов пут и опомен.

 

Милан Чучковић
31.01.2021.


Моj скромни удeо у фотогрaфисaњу јесте једна слика.

Уживaлa у слушaњу и зaпостaвилa тeлeфон што и говори о томe кaко je било дaнaс.

 

Маја Бјелобрк
30.01.2021.


E пa бaш сте дивни! Моја мама рeтко идe на ова дешавања, нeго je дaнaс билa слободнa.

Пa бaш смо причaлe кaко je дивно то што рaдитe ви и оргaнизaциja, пошто сaм jоj покaзивaлa сajт.

 

Марина Жутомарковић
30.01.2021.


Рекох ти, мени је супер... Јако је битан мотив, а и свиђа ми се како је све изгледало.

Они су одушевљени...причали смо до куће о свему. Одлично је причано "народним" језиком, није сувопарно.

А такви догађаји врло лако пређу у суво навођење чињеница... овде је, по мени, одлично избалансирано.

Јављај за следећи пут, па долазимо.

 

Петар Мишић
30.01.2021.


Под утисцима и даље... Хвала од срца!

Предивно, пуно срце и велику част си ми указао да говорим о таквом човеку, надчовеку!

 

Милош Бјелобрк
30.01.2021.


Сјајно брате, мислим, види се по мом понашању. Баш ми је онако чисто и нема компликовања никаквих а то ценим.

Држање суштинских ствари у првом плану, та учтивост то је оно што доприноси и пажњи и интересовању.

Притом што у сваком тренутку учиш, учиш.

Једно лепо искуство и дружење. Хвала брате.

 

Ненад М. Вукашиновић
30.02.2021.






Посећено је: 756  пута
Број гласова: 44
Просек: 3,66
Оцените нам овај чланак:






GAVRILOVSKI HRAM   ZIVOJIN MISIC   SELO STRUGANIK   TOPCIDERSKO BRDO   HUMSKA ULICA   AKADEMIJA SECANJA  
STOGODISNJICA SMRTI   NENAD VUKASINOVIC   MARINA ZUTOMARKOVIC   MILOS BJELOBRK   GRAD BEOGRAD  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!