Минут за Добрицу Ерића - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 209
Јуче: 1058
Недељно: 3367
Месечно: 15370
Годишње: 108814
Укупно: 433980

Највише посета
25.8.2018 2808
























































30. март 2019.


Минут за Добрицу Ерића


Јуче нас је напустио Добрица Ерић. На тај дан занемела је српска поезија, Шумадија се обукла у црнину, а Србија је плакала за једним од својих највећих синова. Међутим, кад кажем Србија, не мислим на народ, већ на државу.

Што се тиче нас који смо на овом свету остали и после Добричиног одласка, ми нисмо вредни ни пет пара, нити једног јединог слова из Добричиних стихова, а камоли толиких песама које нам је оставио и које није могао понети у гроб. Ми смо од њега наследили себе, а шта је он добио од нас?



Добио је бедни минут на националним телевизијама. Доделили смо му мрве своје пажње и захвалности. Нису нам очи пресушиле од плача као што су за појединим певачима, певачицама, бизнисменима, забављачицама, политичарима и осталима који су, барем у културно-историјском и просветитељском смислу патуљци у поређењу са великим Добрицом Ерићем. Изгледа да су у овој земљи они који умеју дуго да испевавају трилере много важнији од онога ко је опевао читаву драму српског народа. Не поредим смрти, јер смрт било ког човека је губитак читавог човечанства, али Добричина смрт и њена недовољна примећеност је смрт Србије и српског народа којима је Добричино срце одувек цело припадало.

Много смо пута доказивали, а сада опет потврдили, да наш народ није достојан величина које је имао. Ми нисмо достојни Добрице Ерића, као што нисмо били достојни ни Владете Јеротића, човека чију је смрт превазишао догађај у ријалитију. Док за нас сви буду важнији од оних који су нас родили и који су нам једини од свих оставили нешто у наследство, до тада ми нећемо бити важни никоме.



Пљунули смо на стихове у којима једино још живимо. Оглувели смо на величину једног песника и честитог српског домаћина и сељака. Његову смрт смо отплакали и пребринули за минут.

Добрица, горе на небу, и даље плаче, али не због тога што се њему нисмо одужили, него због тога што одозго боље види каква је Србија. Његова Србија о којој је певао као о најлепшем месту на свету, као о мајци која свој народ њише у својим крилима вечно и доји поезијом. Та Србија о којој је он певао данас не постоји. Постоји ова нова Србија – Србија политичара, Србија ријалитија, Србија проститутки, Србија користи, Србија бешчашћа, Србија немара, Србија без Србије.



Србијо, промакоше ти најбољи… Изгубила си и Гроздану Олујић, па се нико није сетио да каже ишта значајно и да јој посвети више од минута.

Добрица ће остати да почива у лектири и у главама људи, а нарочито нас који смо имали срећу да га називамо пријатељем. И нико нема право да одреди број минута који ће телевизија посветити човеку који је нама поклонио читав свој живот. Када се прича о Добрици, не сме се причати о минутима, већ о деценијама и вековима.

Коме ја причам кад смо сви као без ушију и без очију. Само идемо около и ударамо у стубове, саплићемо се о споменике својих великана о којима и не знамо ништа, њихове књиге мењамо књигама оних који су неписмени, оне који вире из овог народа својим делом – њих вучемо за ноге и кратимо за главу како не би штрчали изнад медиокритета, а онда се чудимо зашто нам деца одлазе и због чега нас нема.



Нема нас, јер убијамо сами себе својим немаром и заборавом.

Одавно за мене није било тужнијег дана од јучерашњег, али ми је данас некако и лакше што је Добрица горе и што ће имати ко одозго да воли и чува земљу која му није посветила ни минут, а он ће њој, ако затреба, посветити и три вечности.

Ми нисмо, а сигуран сам да је и Господ плакао што је морао одвојити од мајке Србије њено најмилије чедо.

 


Аутор: Милан Ружић
Извор: Искра
30.03.2019.




Посећено је: 362  пута
Број гласова: 29
Просек: 4,83

Оцените нам овај чланак:






























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!