Морава је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Дужина реке Мораве је 185 км, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 км.  Велика Морава настаје спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, малог града и централне железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно од Смедерева Велика Морава је дуга 185 км. Са својом дужом притоком, Западном Моравом, укупна дужина износи 493 км. Јужна Морава која представља главни извор воде за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас учињена краћом.

Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600 км дужине. Велика Морава припада црноморском сливу. Површина слива Велике Мораве је 6.126 км², а целог моравског система 37.444 км² (од чега 1.237 км² у Бугарској и 44 км² у Вардарској Македонији), што је 42,38% од површине Србије. Велика Морава протиче најплоднијим и најгушће насељеним подручјем Србије, звано Поморавље. Поморавље је настало на месту залива некадашњег Панонског мора које се исушило пре око 200.000 година. Око половине дужине долине се налази Багрданска клисура.

У прошлим столећима, била је позната по својим непрегледним шумама, али данас није више ништа остало од великих стабала (грмова). Ушће у Дунав је између села Кулич и Дубравица, великог угљеног басена Костолац. То је један од два велика угљена басена у речном сливу, други је Ресавски угљени басен у долини десне притоке Ресаве.

 

Западна Морава код Врњачке Бање

Притоке Велике Мораве су кратке по дужини. Најдужа је Јасеница (79 км) а друге су ретко преко 50 км. Десне притоке су: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица (или Ресавчина). Леве притоке су бројније, укључујући: Каленићка река, Лугомир, Белица, Осаоница (или Осаница) Лепеница, Рача, и Јасеница.

Речно корито је широко 80-200м и дубоко до 10 m. Сасвим је уобичајена појава да Морава после поплаве промени ток остављајући на месту претходног корита језера, која су позната под називом моравиште. Јужна Морава је због влике ерозије у свом сливу богата огромном количином материјала који се таложи у речном кориту умањујући дубину и на тај начин чинећи поплаве још чешћим.

Почевши од 1966. огромни радови су започети на спречавању будућих поплава. Низ акумулација је направљен на притокама (језера Бован, Ћелије, Газиводе, итд), а меандри су пресецани. На тај начин је ток реке исправљан а река је учињена краћом (у случају Велике Мораве са 245 на 185 км. Било је предвиђено да се скрати чак на 152 км и да постане поново пловна.

Данас, Велика Морава је пловна свега 3 км од ушћа.

 

Јужна Морава код Мојсињске планине

Мада је одувек плодна моравска долина била најгушће насељени део Србије, велике поплаве су спречавале насељавање самих обала реке. Једини град на обали реке је Ћуприја, мада је он више пута претрпео велике штете због близине реке, укључујући и неколико поплава деведесетих година двадесетог века. Други су градови саграђени мало даље од саме реке, укључујући следећа места: Параћин, Јагодина, Баточина, Лапово, Свилајнац, Велика Плана, Пожаревац и Смедерево. Мања места и села укључују: Варварин, Глоговац, Марковац, Велико Орашје, Милошевац, Лозовик, Симићево, Ореовица итд.

Римљани су је назвали Margus (уз то, Западну Мораву су звали Brongus, а Јужну Мораву Angrus). Данашњи град Ћуприја је настао у Римско доба, а тада је називан именом Horreum Margi (што значи Житница Мораве).


Држава кнеза Лазара у 14. веку се називала Моравска Србија, по овој реци. У српској историји, долина Мораве је постала колевка савремене српске државе на почетку 19. века. Многе су песме испеване које славе Мораву и њену плодност, али и њену злу ћуд и водоплавност. Међутим, о Морави не говоре само традиционалне песме. Многе песме о Морави настају и данас, а најпознатије су: Ој Мораво, Мораво, тија реко, Уз Мораву ветар дува, На Морави воденица стара, Моравац коло, итд.

Ој Мораво је можда најкарактеристичнија:

    „Ој Мораво, моје село равно,
    Кад си равно што си водоплавно

    Киша паде, те Морава дође,
    Те поплави моје село равно

    А у селу Јованове дворе,
    И у двору Јованову љубу“