Мојковац 1916 - Крвави Божић - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 249
Јуче: 837
Недељно: 4.883
Месечно: 23.948
Годишње: 209.650
Укупно: 743.865

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у септембру

Обиљежавање 29. годишњице од злочина на Коранском мосту у Земуну

Извјештај из Херцеговине - септембар 2020

Најсрећнија ћеш бити када родиш треће дијете

28. годишњица погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића

Извештај из Туниса септембар 2019

Најава: Шести Колубарски марш биће у недељу 8. децембра 2019

Кајмакчалану у походе - четврти пут

Извјештај из Старог Брода 7. септембра 2019

Почаст Милану Тепићу и Стојадину Мирковићу 29.09.2018

Извештај са Крфа август 2018

Обележавање 100 година пробоја Солунског фронта

Извештај са деветог Церског марша 19.08.2018

Почаст мајору Милану Тепићу 29.9.2017

Извештај са Мачковог камена 23.9.2017

Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017

Кајмакчалану у походе - други пут

Извештај из Баранде 9.9.2017

Извештај са парастоса жртвама Медачког џепа у Београду 9.9.2017

Извештај са Гучевске литије 2.9.2017

25. годишњи помен Стојадину Мирковићу Цолету

Обележавање 102. годишњице битке на Мачковом камену

Свечана литија у Београду 16.9.2016

Извештај са Кајмакчалана 17.9.2016

Недеља породичног јединства у Београду 2016. - Први дан

Извештај са Легет Поља 3.9.2016



23. март 2020.


Мојковац 1916 - Крвави Божић


 

( одломак из пјесме )

Помоз' Бог вам браћо и војници
И срећан вам Божић и празници
Вама који у горе забите
Дан Христовог рођења славите
Али ове године јунаци
Крвави ће горјети бадњаци
Јер кроз сњежне санџачке пустаре
Швапска војска креће се пут Таре
И за дан - два у брзом ће ходу
Доћ на ледом оковану воду
Да у кланце и горе врлетне
Бој крвави са нама заметне
Истина је мила браћо моја
Швапској војсци да се не зна броја
И Мојковцу да су пришли близу
Да ка Москви иду ил Паризу
Ил бедеме да освоје Рима
Успјели би колико их има
Па на оштре када бајонете
Зли душмани ка нама полете
Знајте да ће у сред ових мука
Многом од нас мајка да закука
Земљом нашом браћо и јунаци
Црни ће се виорит барјаци
Од кукњаве , лелека и плача
Ускоци ће јечат и Морача
А Потарје у крв кад заплива
Закукаће и Дробњак и Пива
Све нахије и врлетна Ровца
Завиће се у јад због Мојковца
Јутрос рано тек дан што.се дига
Телеграм је у команду стига
Јављају ми да је моћна сила
Поразила на Ловћен Данила
И.све живо да пред собом руши
Цетиње је пало и Његуши
Престоница православне Спарте
Збрисана је са европске карте
ЦРНОГОРЦИ , ЈУНАЦИ ПОНОСНИ
Дошли су нам дани судбоносни
Ка нама је свакога краја
Аустријска кренула аждаја
Нас горштаке пркосне и дичне
Да окује у ланце челичне
Ја знам ноћу , снијег докле мете
Родном селу мисли да вам лете
Сваком од вас , кући на имање
Остали су старци и макање
У биједи и гладни и голи
Да вас срце родитељско боли
И понеки од вас да се пита
Зашто данас у брда забита
Без икакве нужде и потребе
Да душмане чекамо на себе
И гинемо кад је и онако
Све отишло зло и наопако
Ал' да слушам гласове разума
Из снијежних мојковачких шума
Без крвавог боја и без мука
И ја бих се пред швабом повука
И смрт не бих пред очима гледа
Ал' нека ми виша сила неда
Па ко има да је кано и ја
Част да му је од свега милија
И да неће с' пута да се склони
Страшној сили , што Србина гони
На положај нек иде и хита
И нек каже ко га буде пита
Да у овом јаду и Гомори
Плам витешки још у нама гори
А за Црну ко запита Гору
Реците му да је на умору
И да данас на ријеци Тари
Бију њени последњи дамари

Дробњачки јуриш на Бојну Њиву -

- КОМАДАНТ ЈЕВТО РУЖИЋ -

Браћо моја соколови тићи
На јуриш се опет мора ићи
Ал' овога витезови пута
Када битка распламса се љута
Свима нама , сто пута је боље
Да на бојно изгинемо поље
Но још једном испред швапских зрна
Да образа узмакнемо црна
Јутрос рано у бој кад сам крећа
Ја сам дао ријеч и обећа
Наше чете да ће у јуришу
С Бојне Њиве , Германе да збришу
И вјерујте било би ми драже
Да погинем но да неко каже
Да сам јутрос ђе бој љути јечи
Прешо преко задате ријечи
Па кад битка почне очајничка
Дјецо старих јунака с' Мљетичка
Немој да вам испред блиске смрти
Мушко срце у груди задрхти
Но прегните што можете боље
Да на мегдан , ђе нож швапски коље
Наш батаљон и дробњачко племе
Прославимо вјечно кроз вријеме
Погледајте с' наше десне стране
Како Ровци , част и образ бране
И на трен се запитајте само
Смијемо ли браћу да издамо
И на Бојној да се данас Њиви
Обрукамо соколови сиви
Ту застаде и сабљу исука
Унук старих дробњачких хајдука
Па је диже у вис и завика
" Ко је јунак , јуриш на крвника "
Глас његов је још кроз гору јеча
Кад настаде кланица и сјеча
И кад прве редове Дробњака
Покосише меци из пушака
А док снијег крв топљаше врела
Ко жив оста , про мртвих тијела
Страшној смрти гледајућ у очи
У ровове германске ускочи
И између жица и обкопа
С' душманом се за прса докопа
Ту у паклу снијежних врлети
Напише се крви бајонети
А небеса запараше крици
Док у неко доба у паници
Кроз мећаву и ледену цичу
Швапске чете сташе да узмичу
А када се вихор битке стиша
Ружић Јевто из села Превиша
Над ровове отете Њемцима
Узе барјак искидан мецима
Кроз јурише и кроз борбу љуту
И поби га у земљу смрзнуту
А у мору огња и челика
И батаљон Влаховић Милинка
Крв јуначку потоцима просу
На Развршје и на Голу Косу
И у боју крвавом и тешком
Са славом се овјенча витешком
А у љутом боју крај Ровчана
У јуришу испред Морачана
И крила се поломише сура
Командира Пековића Ђура
Рањен соко у крви је пишта
Кад и Драгић Саву из Љевишта
У јуришу у сред борбе мушке
Аустријске разнијеше пушке

-----------------------
Ту у мразу и леду дубоком
Смрт се тучи с' Полексићем Јоком
И од страха обузе је језа
Под оружјем , кад виђе витеза
На германске ђе јуриша чете
Па рашири руке да га срете
И на прса да привије гола
Главосјечу са Вучијег Дола
А најбољи када од Ускока
Паде мртав , поломљених тока
И крвавог барјака и грба
За част , образ и слободу Срба
Поред њега у страшну кланицу
Уби плотун Жижић Радојицу
И он оде горе пут облака
У небеса у царство јунака
И ту сједе за олтар од злата
Крај Новице , Мирка и Мијата
А највећа битка ђе је била
Кано соко раширених крила
Разнијета срца на комаде
И Гиљен је погинуо Раде
Под барјском у љутоме боју
Нека му је слава ко хероју
А ђе' пушке убише " Ормана "
Сто' Ускока тог крвавог дана
Швапски плотун покоси и смаче
Ал' батаљон , назад не узмаче
Но се славом вјечитом окити
УСКОЦИ СУ ЈУНАЦИ МАХНИТИ

 

Славко Перошевић
пјесник из Шавника

 



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Валадново - Броумов - Маутхаузен

 

 

 

 

 

 



Посећено је: 455  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






CRNA GORA   SRBSKA SPARTA   MOJKOVAC   KRVAVI BOZIC   SERDAR JANKO VUKOTIC   VELIKI RAT  
AUSTROUGARSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!