( одломак из пјесме )
Помоз' Бог вам браћо и војници
И срећан вам Божић и празници
Вама који у горе забите
Дан Христовог рођења славите
Али ове године јунаци
Крвави ће горјети бадњаци
Јер кроз сњежне санџачке пустаре
Швапска војска креће се пут Таре
И за дан - два у брзом ће ходу
Доћ на ледом оковану воду
Да у кланце и горе врлетне
Бој крвави са нама заметне
Истина је мила браћо моја
Швапској војсци да се не зна броја
И Мојковцу да су пришли близу
Да ка Москви иду ил Паризу
Ил бедеме да освоје Рима
Успјели би колико их има
Па на оштре када бајонете
Зли душмани ка нама полете
Знајте да ће у сред ових мука
Многом од нас мајка да закука
Земљом нашом браћо и јунаци
Црни ће се виорит барјаци
Од кукњаве , лелека и плача
Ускоци ће јечат и Морача
А Потарје у крв кад заплива
Закукаће и Дробњак и Пива
Све нахије и врлетна Ровца
Завиће се у јад због Мојковца
Јутрос рано тек дан што.се дига
Телеграм је у команду стига
Јављају ми да је моћна сила
Поразила на Ловћен Данила
И.све живо да пред собом руши
Цетиње је пало и Његуши
Престоница православне Спарте
Збрисана је са европске карте
ЦРНОГОРЦИ , ЈУНАЦИ ПОНОСНИ
Дошли су нам дани судбоносни
Ка нама је свакога краја
Аустријска кренула аждаја
Нас горштаке пркосне и дичне
Да окује у ланце челичне
Ја знам ноћу , снијег докле мете
Родном селу мисли да вам лете
Сваком од вас , кући на имање
Остали су старци и макање
У биједи и гладни и голи
Да вас срце родитељско боли
И понеки од вас да се пита
Зашто данас у брда забита
Без икакве нужде и потребе
Да душмане чекамо на себе
И гинемо кад је и онако
Све отишло зло и наопако
Ал' да слушам гласове разума
Из снијежних мојковачких шума
Без крвавог боја и без мука
И ја бих се пред швабом повука
И смрт не бих пред очима гледа
Ал' нека ми виша сила неда
Па ко има да је кано и ја
Част да му је од свега милија
И да неће с' пута да се склони
Страшној сили , што Србина гони
На положај нек иде и хита
И нек каже ко га буде пита
Да у овом јаду и Гомори
Плам витешки још у нама гори
А за Црну ко запита Гору
Реците му да је на умору
И да данас на ријеци Тари
Бију њени последњи дамари
Дробњачки јуриш на Бојну Њиву
- КОМАДАНТ ЈЕВТО РУЖИЋ -
Браћо моја соколови тићи
На јуриш се опет мора ићи
Ал' овога витезови пута
Када битка распламса се љута
Свима нама , сто пута је боље
Да на бојно изгинемо поље
Но још једном испред швапских зрна
Да образа узмакнемо црна
Јутрос рано у бој кад сам крећа
Ја сам дао ријеч и обећа
Наше чете да ће у јуришу
С Бојне Њиве , Германе да збришу
И вјерујте било би ми драже
Да погинем но да неко каже
Да сам јутрос ђе бој љути јечи
Прешо преко задате ријечи
Па кад битка почне очајничка
Дјецо старих јунака с' Мљетичка
Немој да вам испред блиске смрти
Мушко срце у груди задрхти
Но прегните што можете боље
Да на мегдан , ђе нож швапски коље
Наш батаљон и дробњачко племе
Прославимо вјечно кроз вријеме
Погледајте с' наше десне стране
Како Ровци , част и образ бране
И на трен се запитајте само
Смијемо ли браћу да издамо
И на Бојној да се данас Њиви
Обрукамо соколови сиви
Ту застаде и сабљу исука
Унук старих дробњачких хајдука
Па је диже у вис и завика
" Ко је јунак , јуриш на крвника "
Глас његов је још кроз гору јеча
Кад настаде кланица и сјеча
И кад прве редове Дробњака
Покосише меци из пушака
А док снијег крв топљаше врела
Ко жив оста , про мртвих тијела
Страшној смрти гледајућ у очи
У ровове германске ускочи
И између жица и обкопа
С' душманом се за прса докопа
Ту у паклу снијежних врлети
Напише се крви бајонети
А небеса запараше крици
Док у неко доба у паници
Кроз мећаву и ледену цичу
Швапске чете сташе да узмичу
А када се вихор битке стиша
Ружић Јевто из села Превиша
Над ровове отете Њемцима
Узе барјак искидан мецима
Кроз јурише и кроз борбу љуту
И поби га у земљу смрзнуту
А у мору огња и челика
И батаљон Влаховић Милинка
Крв јуначку потоцима просу
На Развршје и на Голу Косу
И у боју крвавом и тешком
Са славом се овјенча витешком
А у љутом боју крај Ровчана
У јуришу испред Морачана
И крила се поломише сура
Командира Пековића Ђура
Рањен соко у крви је пишта
Кад и Драгић Саву из Љевишта
У јуришу у сред борбе мушке
Аустријске разнијеше пушке
-----------------------
Ту у мразу и леду дубоком
Смрт се тучи с' Полексићем Јоком
И од страха обузе је језа
Под оружјем , кад виђе витеза
На германске ђе јуриша чете
Па рашири руке да га срете
И на прса да привије гола
Главосјечу са Вучијег Дола
А најбољи када од Ускока
Паде мртав , поломљених тока
И крвавог барјака и грба
За част , образ и слободу Срба
Поред њега у страшну кланицу
Уби плотун Жижић Радојицу
И он оде горе пут облака
У небеса у царство јунака
И ту сједе за олтар од злата
Крај Новице , Мирка и Мијата
А највећа битка ђе је била
Кано соко раширених крила
Разнијета срца на комаде
И Гиљен је погинуо Раде
Под барјском у љутоме боју
Нека му је слава ко хероју
А ђе' пушке убише " Ормана "
Сто' Ускока тог крвавог дана
Швапски плотун покоси и смаче
Ал' батаљон , назад не узмаче
Но се славом вјечитом окити
УСКОЦИ СУ ЈУНАЦИ МАХНИТИ
Славко Перошевић
пјесник из Шавника