Востани Сербије - srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 35
Јуче: 977
Недељно: 3.136
Месечно: 19.754
Годишње: 17.979
Укупно: 827.312

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



СРЕТЕЊСКИ МАРШ


Драга браћо и сестре,

ову страницу смо наменили за све информације око Сретењског марша који је покренут средином фебруара 2019. године од стране нашег удружења... а одржава се увек треће недеље у фебруару месецу.

Мотив за покретање ове манифестације је у томе што желимо да оживимо јунаке из Првог србског устанка, као што су: Вожд Карађорђе и његове саборце као што су: Васа Чарапић, Хајдук Вељко Петровић, Стеван Синђелић, прота Матија Ненадовић, Хаџи Мелентије Стевановић, Узун Мирко Апостоловић, Станоје Главаш, Петар Добрњац, Лазар Мутап, Јован Курсула, Браћа Недић и др.

Управо су они покренули Први србски устанак 1804. године на Сретење Господње у Орашцу код Аранђеловца, односно повели борбу против турског робства и почели са стварањем модерне србске државе. Јер Османлије су вековима спроводили терор и страховладу највиших размера над хришћанским становништвом на Балканском полуострву.

Карађорђе је био прек и праведан човек, али веома храбар и добар војсковођа који никад на бојном пољу није имао бројчану предност или вишак топова у односу на Турке. Међутим то га није омело да побеђује у биткама као што је на Мишару, Делиграду, Иванковцу итд.  Од његовог имена су многе турске аге и паше страховале, ако би чуле да он иде, јер није имао милости.



Десетак година је опстајала устаничка држава све до септембра 1813. године када је силна турска војска навалила из три правца и успела да порази устанике код Равња. Већи део војвода је пребегао преко Дунава у Срем (тадашња Аустроугарска), а Османлије су онда спроводили сурове освете над цивилима.

Две године касније један од Карађорђевих војвода Милош Обреновић, који је остао у Шумадији упркос свему подигао је 1815. године на Цвети у Такову Други србски устанак, који је 1830. године довео до извесне самосталности, па је наредних деценија настављена србска национална револуција која је 1878. године резултовала међународним признањем на Берлинском конгресу.


Сретењски марш уствари представља спој физичке активности јер се пешачи 18 км од Орашца до Тополе, где такође посећујемо Карађорђеву цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице (подигнута 1811. године), са духовним нотама на недељној литургији, али и историјских часова које слушамо од кустоса музеја.

С обзиром да марш није превише дугачак, нити се иде по тешком терену, овде можете повести и децу старију од 7 година.

Све информације у вези марша можете добити путем:
- телефона: +381 63 283563 (Станко)
- електронске поште: srbskisvetionik@gmail.com
- портала: srbskisvetionik.org.rs

Каква су наша искуства била можете погледати и прочитати овде доле:

Извештај са првог Сретењског марша 17.02.2019
Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст
Извештај са другог Сретењског марша 16.02.2020



































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!