|
САБОР ПОЕТСКИХ ВИТЕЗОВА
Драга браћо и сестре ову страницу смо намјенили за промоцију и пријаву учесника новог сабора поета... манифестације која би окупљала све оне који кроз стихове чувају нематеријално благо нашег народа.
Наши славни преци, стари Солунци би говорили овако:
- "Ми смо пјевали кад нам је било најтеже.
Запјевали смо када су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф и у Тунис, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас и говорили су: 'Какав диван народ!'.
Пјевали смо када смо умирали на острву Крфу и Виду, пјевали смо када смо гинули на Солунском фронту. Када бисмо у рововима запјевали, Бугари би престали да пуцају. Зато смо ми народ који никада неће да пропадне...".
Е баш зато, да би смо опстали као народ морамо да чувамо и да стварамо наше насљеђе и културну баштину. Морамо да стварамо нове пјеснике попут: Алексе Шантића, Ђуре Јакшића, Бранка Радичевића, Добрице Ерића, Војислава Илића, Јефимије, Владислава Петковића Диса, Десанке Максимовић, Милутина Бојића, Душка Радовића, Јована Јовановића Змаја, Мирослава Антића, Милице Стојадиновић итд.
Ова манифестација ће се одржавати у београдском Храму Св. Архангела Гаврила на Топчидеру, Хумска улица.
Биће то вјероватно задњег викенда у марту мјесецу... тада ће уствари бити проглашење најбољих међу најбољима.
ПРАВИЛА
1. Пјесме које нам шаљете, тј. пријављујете на Сабор не смију да буду већ негдје објављене чак ни на друштвеним мрежама, јер се то неће узети у разматрање.
2. Имате више групација, односно категорија пјесама тако да ће ваше учешће бити валидно, ако пријавите НАЈМАЊЕ три пјесме при чему не може три пјесме у једној групи (категорији) пјесама, већ једна пјесма за једну категорију. Максималан број за пријаву је седам пјесама.
3. Почетак за пријаву је 14. јануар, а крајњи рок је 20. фебруара... када ће жири састављен од умјетника, публициста и свештенства СПЦ оцјенити које су пјесме најбоље у којој категорији пјесама.
4. Пјесме морају бити послате искључиво на ћириличном писму, као и ваши подаци (осим електронске адресе).
5. Пјесма мора да има најмање три строфе, односно 12 стихова. Стихови морају да се римују.
6. Уколико неко из администрације вам се јави и укаже да нека пјесма није у складу са правилником, немојте се расправљати, јер ћете бити аутоматски дисквалификовани.
САВЈЕТИ
1. Времена има доста, а на вама је да се што боље припремите. Ово наравно не треба да обесхрабри почетнике, баш напротив, треба бити јунак и стати на црту бољима и пружити им руку.
2. Духовне пјесме - кроз стихове пјевајте о Господу Богу, љепотама Православља, неку светињу (храм, манастир) која вам је драга, или свеца коме се дивите.
3. Породичне пјесме - посвјећене дјеци ако их имате или неком малцу које вас увесељава, ко вам чини живот љепшим... бакама и декама, родитељима (мајкама, очевима...), рођацима (стричевима, ујацима, теткама), браћи и сестрама.
4. Родољубиве пјесме - пјесме посвјећене србским земљама односно Србији, нашој мајци, нашој милој отаџбини... наш ген који кључа ма гдје били.
5. Јуначке пјесме - посвјећене свим јунацима, биткама, почевши од Косова Поља па до посљедњих ратова.
6. Страдалничке пјесме - посвјећене нашим мученицима, свима онима који су због србског имена и православне вјере убијени или мучени.
7. Завичајне пјесме - стиховима опјевајте ваш родни крај, вашу шуму, ливаду, њиву, поток, воденицу, село, брдо, планину, град, улицу...
8. Љубавне пјесме - пјесме најњежнијих осећања. Ако волите неку особу, драга вам је и желите да то сви знају, обликујте то кроз стихове, јер љубав покреће свијет.
9. На овом сабору се не борите једни против других, већ једни уз друге, скупа под једним барјаком. Показујемо васколиком Србству како данашњи поетски витезови чувају идентитет.
ЖИРИ
Тим за оцјењивање је састављен од умјетника, публициста, војника и свештенства СПЦ. Чиниће га:
- Невена Милосављевић, књижевница и члан Српске Књижевне Задруге.
- Сташа Митић, црквени појац и ум. руководилац етно групе "Балкански дијаманти"
- Милица Досковић, вокална солисткиња и члан оперског хора СНП у Новом Саду.
- Немања Зивлак, књижевник.
- Даница Црногорчевић, историчар умјетности и пјевачица духовне и етно музике.
Драги посјетиоци, овдје смо омогућили да погледате стихове наших поетских витезова са ранијих сабора.
|